Дан Југословенске кинотеке – 6. јун биће обележен доделом врхунских признања Златни печат прослављеним српским глумцима Мирјани Карановић и Богдану Диклићу, као и отварањем јубиларног, 20. Фестивала нитратног филма.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да ће гости фестивала, који се одржава од 6. до 16. јуна, бити директори филмских архива и други филмски професионалци из целог света, а да филмови стижу како из европских кинотека, тако и из Азије и Америке.
Пантелић је на конференцији за новинаре 1. јуна изјавио да је Кинотека задовољна резултатима постигнутим ове сезоне, у којој је примат имала дигитална рестаурација српске филмске баштине. До сада је представљено пет дигитално рестаурираних остварења, а пројекат Vip Кинотека биће настављен и у новој сезони, после летње паузе.
„На међународном плану Кинотеку очекује гостовање у Пекингу, у Кинеском филмском архиву, где ће бити приказана репрезентативна селекција српске кинематографије, од њених почетака до данас”, најавио је Пантелић. Како је додао, у заједничком пројекту са Француском кинотеком у Паризу ће бити представљени филмови црног таласа.
Почетком наредне сезоне у оквиру Библиотеке кинотеке биће отворена медијатека у којој ће посетиоци моћи да виде филмове са дигиталних носача. „По принцупу читаонице имаћемо и гледаоницу са делима из историје српског, југословенског и светског филма”, рекао је Пантелић.
Директор и селектор Фестивала нитратног филма Александар Саша Ердељановић истакао је да ће у 20. издању бити приказано 50 филмова, у 32 термина у обе зграде Кинотеке. Филмови стижу из познатих европских архива, али и из САД, Кине, Јапана и Мексика.
„Необично сам задовољан одзивом. Наш рекорд је до сада био 28, а ове године имамо чак 34 кинотеке и сродне институције које су пристале да за наш јубилеј дају филмове. Имаћемо и 35 гостију – директора архива, историчара филма, архивиста, филмских новинара”, рекао је Ердељановић, додајући да ће бити приређена и два панела – о третирању историјских тема у кинематографијама наследницама југословенске кинематографије, као и о дигиталној рестаурацији и могућностима сарадње на том плану у региону.
На свечаном отварању фестивала биће приказан филм „Странпутица” (1928) чувеног немачког редитеља Георга Вилхелма Пабста, а на затварању амерички филм „Шерлок Холмс” (1916) Артура Бертелета.
Ердељановић је најавио да је „на програму много тога ексклузивног”. Биће приказани многи забрањени филмови, пре свега источноевропских кинематографија, као што су бугарски „Привезани балон”, мађарски „Песма пшенична поља” или чешки „Случај за неискусног џелата”, који су деценијама били у бункеру, а ослобођени после пада комунизма. Ту је и чудни румунски филм „Реконструкција” у чијем стварању је учествовала тајна полиција.
На фестивалу учествује и један од најбољих филмова у историји кинеске кинематографије „Живот пекиншког полицајца”, затим по мишљену критике најбољи јапански филм из 1937. „Неограничено напредовање”, први светски анимирани дугометражни филм који комбинује глумце и лутке „Нови Гуливер”, филм „Ирис и поручниково срце”, награђен 1946. у Кану, навео је селектор помињући и чудесне филмове за своје време пре свега по изузетним техничким достигнућима – „Малдоне” Жана Ремијона и „Ноћ освете” Бењанима Кристенсена.
Ердељановић је нагласио да ће бити приказана и „Кино правда”, један од најистакнутијих журнала у историји филма, који је радио Дзига Вертов и то цело 1922. годиште, први пут код нас.
Југослав Пантелић је посебно скренуо пажњу на аустријски филм „Град без Јевреја” (1924) Ханса Карла Бреслауеара, који је дуго сматран изгубљеним и тек је 2015. на бувљој пијаци у Паризу пронађена интегрална верзија. Филм је преузео Аустријски филмски музеј, у дигиталну рестаурацију уложено је чак 86.000 евра, а у Београду ће га представити познати стручњак Николаус Востри.
Како је испричао Пантелић, у време када је Хитлер био у затвору, а Национал-социјалистичка партија забрањена, снимљена је ова негативна утопија у Бечу. Град притиснут инфлацијом и незапосленошћу за све недаће оптужује Јевреје и протерује их. Ствари се мењају, али на горе, те на крају филма градске власти зову Јевреје да се врате, за разлику од трагичне стварности која је уследила. Иначе, редитеља је годину дана пoсле премијере убио један нациста, а филм је намерно загубљен.
Ердељановић је из програма фестивала издвојио и филмове „Пуцање – Човек са пет балона” Марка Ферерија, који је деценијама био заборављен, затим „Укроћени лав” у којем ћемо први пут видети светског првака у рвању нашег порекла Ђованија Раичевића, као и „Буђење пролећа” – један од првих филмова у којима се истакла европска звезда са ових простора Ита Рина…
У програмском блоку Други о нама биће приказани француски документарни снимци „Битка на Брегалници” (1913), немачки „Местеров недељник”, са кадровима Београда и Калемегдана из 1915. године и „Дунав од извора до Ушћа” (1913/14), амерички документарац „Путовање по Југославији, новој европској краљевини” (1931/32)…
На фестивалу ће бити представљени и филмови из тридесетих година које је рестаурирала Југословенска кинотека – „Лепа наша отаџбина” Јосипа Новака, у продукцији Југословенског просветног филма и „Југославија дивна земља сунца и контраста”, у продукцији Задруге за привредни филм.
Цене улазница биће као и за редовне пројекције, а за студенте филмских школа улаз је слободан, уз индекс.
Југослав Пантелић је најавио да ће у време фестивала у Београду боравити чувена редитељка из Пољске Агњешка Холанд, која ће примити Златни печат Југословенске кинотеке 8. јуна.