Нови, 57. број часописа Кинотека, који је управо изашао из штампе, подсећа на стваралаштво великана српског глумишта Павла Вуисића, као и на буран живот највише екранизованог америчког писца Ернеста Хемингвеја, доноси анализу женских ликова у делима Боре Станковића и њиховим филмским верзијама.
Посебну пажњу привлачи ексклузивни интервју с холивудском звездом Метом Дејмоном. Ту су и осврт редитеља Срдана Голубовића на филм његовог оца Предрага Голубовића „Сезона мира у Паризу“, најава оснивања својеврсне филмске секције за младе, текстови о недавно преминулим филмским уметницима…
„У септембру настављамо биоскопске пројекције с надом да ће нас све послужити здравље и да нас бројеви неће приморати на нову раздвојеност и измене термина и начина извођења пројекција“, поручује у уводној речи директор Кинотеке Југослав Пантелић.
Ово издање часописа отвара велика фотографија из филма Пурише Ђорђевића „Лето је криво за све“ (1961), најновијег остварења које је дигитално рестаурисано у пројекту А1 Кинотека.
У рубрици „Књижевност и филм“ Ана Мариа Роси пише о Ернесту Хемингвеју, чији су романи, приповетке, као и његов живот, били инспирација за чак 89 играних, документарних и кратких филмова и серија, на које је он гледао као на забаву која га није превише радовала. „Више су га радовали глумци с којима се дружио и пио. Неке друге ствари чиниле су његов живот смисленим, пре свега писање“, истиче ауторка, наводећи да је Хемингвеј, добитник Пулицерове и Нобелове награде, био распусник, алкохоличар и очаравајуће занимљив лик, учесник у два светска рата и Шпанском грађанском рату, заљубљеник у кориду, лов, риболов, мачо мушкарац којег су жене обожавале…
Фотографија Катарине Радивојевић на насловној страни, из актуелног филма „Нечиста крв – грех предака“, најављује текст Ђорђа Бајића који анализира женске ликове у делима Боре Станковића и њиховим екранизацијама. Најновију адаптацију, по сценарију Војислава Нановића у режији Милутина Петровића, оцењује као до сада најбољу. Софка, Коштана и други Борини женски ликови готово су увек пуни трагизма и страсти, пригушени и мучени строгим и суровим „моралним законима”, а у новом филму Ташана, Цона и Анђа „дају све од себе да се изборе за своје место у окрутном свету коме припадају, притом љубоморно чувајући своју посебност… Патријархат их спутава, мрви и убија, али није успео да свима сломи дух“, пише Бајић.
Ту је и његов текст „У част Селме Карловац: Живот и каријера прве филмске Коштане“, о главној глумици Нановићевог филма „Циганка“ (1953).
Сандра Перовић је разговарала са славним холивудским глумцем, сценаристом и продуцентом Метом Дејмоном, између осталог о томе како је отишао у Оклахому, међу раднике на нафтној платформи да би уверљиво изградио лик главног јунака у ангажованом филму „Стилвотер“ Тома Макартија. „Најважније је посматрати стварне људе и проводити време с њима“, рекао је Дејмон. На питање о пандемији одговорио је да му се смучила. „Вакцинисан сам. Желим да идемо даље. Оно што сам осећао у протеклих осамнаест месеци јесте да је цело ово искуство с пандемијом нехумано. Треба да се повезујемо, да будемо заједно“, истакао је Дејмон, а говорио је и о својој посвећености заштити животне средине и хуманитарном раду, односу према Обами, о свом познатом филму „Обећана земља“ (2012) и предстојећој премијери „Последњег дуела“…
Редитељ Срдан Голубовић у рубрици „Из личног угла“ пише о свом оцу, редитељу Предрагу Голубовићу и његовом филму „Сезона мира у Паризу“ (1981), чија се рестаурисана верзија припрема у оквиру пројекта А1 Кинотека.
„Вулкан глуме“ наслов је текста Маријане Терзин Стојчић поводом 95 година од рођења Павла Вуисића, вишеструко награђиваног и популарног глумца који је у више од 120 филмских улога показао импресиван дар за све жанрове. „Уз фотогеничност његовог хабитуса равноправно стоји и његова изванредна моћ да једним гестом и погледом пређе границе платна и освоји гледалиште. Утисак да не глуми – никад не преигравајући, већ својим карактером савладавајући јунака којег тумачи – прати цео опус Павла Вуисића, глумца и човека који је без свесне намере успео да стигне до врха глумишта“, истиче ауторка.
Ту је и белешка о Легату Павла Вуисића у Кинотеци, где се налазе његове награде, али и шубара коју је славни Орсон Велс носио на снимању Битке на Неретви и поклонио Вуисићу, о чему пише др Миља Јеленић.
У тексту „Кинотека и млади“ Радиша Цветковић најављује нову активност у Југословенској кинотеци – својеврсну филмску секцију на којој ће средњошколци пролазити „азбуку” филма, упознајући се са симболима, језиком и опсегом филмске уметности, и то кроз теорију и практичан рад.
Рубрика „Са полица библотеке“ доноси приказ зборника „Филм и омладина“ (1957), објављеног након саветовања филмских и просветних радника у време социјалистичке Југославије о томе како филм утиче на децу и младе, на који начин употребити филм као васпитно средство, какве филмове деца заиста воле. О тим питањима реферате су поднели први директор Кинотеке Миленко Карановић, редитељи Вељко Афрић, Душан Макавејев и други.
О изложби „Mad About Hollywood“, која је овог лета била постављена у Инстутуту Сервантес и у Кинотеци, пише Младен Савковић. Та изложба фотографија открива трагове које су средином прошлог века у Мадриду оставиле филмске звезде златног доба Холивуда док су радиле и живеле у шпанској престоници.
У овом броју часописа објављен је 16. одломак из књиге Владимира Петрића „Развој филмских врста“, а тема је авантуристички филм.
Програм „Шок коридор представља“ посвећен је Вилијаму Гердлеру, редитељу који је живот посветио филму, за само шест година снимио девет наслова, али је баш када је почео да осваја светско тржиште – погинуо, са свега тридесет година, у паду хеликоптера којим је летео тражећи локације за следећи филм. Како пише Ненад Беквалац, „знао је да његови филмови нису најбољи. Није покушавао да прави оне који ће освајати награде, само је желео да их снима. Правио их је брзо и јефтино, а многи су плаћали да их гледају. Стекао је култни статус, који се одржао до данас“.
У рубрикама „Трагови на филму“ и „In memoriam“ часопис доноси текстове о недавно преминулим уметницима. Међу њима су амерички редитељ Ричард Донер, о коме пише Ђорђе Зеленовић, руски глумац Петар Мамонов и руски редитељ Владимир Мењшов (Бранислав Ердељановић), француски глумац Жан-Франсоа Стевнен, амерички глумац Нед Бити и немачки редитељ Петер Флајшман (Ненад Беквалац), италијанска глумица и певачица Рафаела Кара и чешка глумица Либуше Шафранкова (Маријана Терзин Стојчић), амерички глумац Алекс Корд (Бојан Ковачевић).
Уз часопис је штампан и додатак – распоред програма у салама Кинотеке у Узун Мирковој и Косовској улици.