Чувена црна комедија „Маратонци трче почасни круг“ у режији Слободана Шијана, по сценарију Душана Ковачевића, приказана је са нове, дигитално рестауриране копије у оквиру пројекта Vip Кинотека на специјалној пројекцији 20. априла у Свечаној сали новог здања Кинотеке.
Интересовање за овај хит из 1982. године, у продукцији Центар филма, било је толико да је пројекција пуштена у исто време у још две мање сале Кинотеке.
Претходно су се публици у Свечаној сали обратили Шијан и Ковачевић, као и глумци Богдан Диклић и Мелита Бихали, директор фотографије Божидар Николић, сценограф Миленко Јеремић и композитор Зоран Симјановић, а глумица Јелисавета Сека Саблић послала је поздрав из позоришта, где је у исто време имала представу.
Душан Ковачевић је духовито приметио да је на овом лепом догађају „најлепше то што смо живи“.
„Вечерас ћемо гледати једну од сигурно најбољих генерација глумаца, којих углавном више нема. И то је тамна страна овог филма“, рекао је он.
У „Маратонцима“ су играли Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Мића Томић, Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић…
Што се тиче дигитализације, приметио је Ковачевић, то подсећа на човека који је купио ново одело. „Обукао се и поново има осећај да је млад. Тако ће од данас да шета у новом оделу“, рекао је Ковачевић, поздрављен великим аплаузом, као и сви остали чланови филмске екипе.
Слободан Шијан је захвалио свим сарадницима, као и љубитељима овог филма што су дошли у тако великом броју, а посебно директору Кинотеке Југославу Пантелићу зато што је покренуо пројекат дигиталне рестаурације.
Пројекат у сарадњи са компанијом Vip мобиле започет је пре неколико месеци Шијановим филмом „Ко то тамо пева“. До сада су рестаурирани и „Кад будем мртав и бео“ Живојина Павловића и „Специјално васпитање“ Горана Марковића.
Шијан је истакао да је радећи мало са људима у Центру за дигитализацију и рестаурацију у Архиву кинотеке видео да је „ово последњи тренутак да се тако нешто уради“.
„Копије за биоскопско приказивање су у јако лошем стању, колор трака пропада и једини начин да филм може да се види на великом платну је овај мукотрпни посао рестаурације. Ми имамо илузију да то све постоји, јер се врте неки де-ве-де-ови и неки ве-ха-ес-ови на телевизијама, али када филм треба да се прикаже на већем екрану – то више није за гледање“, изјавио је Шијан.
Директор Југослав Пантелић је искористио ову прилику да Богдану Диклићу уручи Плакету Југословенске кинотеке, која му је додељена још 2012. године.
Диклић је испричао анегдоту како је добио улогу најмлађег „маратонца“ Мирка Топаловића.
„Шијан је наводно открио мој темперамент једне ноћи у Клубу књижевника. Видео ме је како се свађам око фудбалске утакмице коју сам непосредно пре тога играо са другим тада младим глумцима. Било је то време када смо још могли да трчимо. Сада имам 32 килограма више“, спонтано је признао популарни глумац.
Мелита Бихали се нашалила да је улогу служавке Оље добила због својих груди. „Дивно је што овај филм носи ново одело. А ја сам срећна што сам то доживела“, рекла је она.
Божидар Николић је изјавио да би волео да у оваквим приликама неки млади људи који се баве овим послом нешто науче.
„Овај филм вероватно неће имати онај тоналитет какав је био у првој, фестивалској копији коју сам ја направио у Кошутњаку, јер је снимљен тако да је филтрација филма потпуно супротна од класичне. Ја сам све боје, топлоту боја пореметио том филтрацијом.
Интересантан је и последњи кадар филма“, рекао је Николић и упутио позив младим сниматељима да му после пројекције кажу да ли су открили како је снимљен тај кадар.
Миленко Јеремић се присетио како није било пара за сценографију. „Али у томе је била и инспирација. Помогао нам је и Миљен Крека Кљаковић и чини ми се да смо успели да направимо завидан декор“, рекао је он.
За Зорана Симјановића није било дилеме око музике за „Маратонце“.
„Када сам прочитао сценарио видео сам да је врло јасно какав ће оркестар да буде. Биће гробљански. Одмах сам изабрао да то буде оркестар Гарде, који често свира на сахранама. Одлично су то одсвирали“, рекао је популарни Симке, додајући анегдоту како су једном пуно каснили на снимање, он се љутио, а они се правдали: „имали смо данас три уземљења“.
У опуштеној атмосфери ни генерални директор компаније Vip мобиле Дејан Турк није држао говор него се одлучио, како је рекао, за цитат из филма који је први пут видео као дечак и гледао га седам-осам пута, те затрубио сиреницом какву је у филму користио Мића Томић.
Пројекат Vip Кинотека обухвата дигиталну рестаурацију још шест филмова до краја године.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је: „Не планирамо да станемо са рестаурацијом српских филмских класика. Имамо намеру то да радимо заувек. Реч заувек само објашњава колико тога има да се ради. Међународно присуство дигитално рестаурираних филмова из пројекта Vip кинотека већ потврђује да то има добар одзив и ван граница наше земље“.
