У Југословенској кинотеци данас је отворен Легат оскаровца Карла Малдена, у присуству његове унуке Емили Дорнер, пријатеља и продуцента Дена Тане, министра културе и информисања Србије Ивана Тасовца, директора Кинотеке Југослава Пантелића, као и редитеља Горана Паскаљевића и сценаристе Филипа Давида у чијем је филму „Сутон“ главну улогу играо Карл Малден – Младен Секуловић (1912-2009), добитник Оскара за споредну улогу у филму „Трамвај звани жеља“.
Госте и многобројне новинаре поздравио је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.
"Велико ми је задовољство што ова установа данас постаје богатија за изузетно вредне предмете који нам долазе право из Холивуда и који ће нас подсећати у нашој сталној збирци на рад најпознатијег и највећег холивудског Србина, господина Карла Малдена", рекао је Пантелић.
Он је захвалио његовој породици, господину Ден Тани на ентузијазму и министру Тасовцу на помоћи да Кинотека добије овај легат.
Иван Тасовац је у име Министарства културе, али и целокупне српске културне јавности захвалио породици Карла Малдена што су личне предмете и успомене најуспешнијег глумца српског порекла уступили Кинотеци и тако их учинили доступним свим љубитељима филма у Србији.
"Захваљујем Ден Тани чије је посредовање у значајној мери допринело да се предмети који су припадали Карлу Малдену нађу овде. Ден Тана је човек који већ дуже од пола века, улажући лични интегритет и користећи своја небројена познанства са најпознатијим људима из Холивуда, свесрдно помаже развој југословенског и српског филма", истакао је Тасовац.
"Када год погледам неко од ремек дела у којима је играо Карл Малден или Младен Секуловић неизбежна и прва асоцијација ми је - снага воље. Ако погледамо живот и каријеру великог глумца видећемо да је прошао пут од одрастања у емигрантској породици, у којој је енглески проговорио тек у вртићу, преко напорног рада у челичани до успешне каријере на Бродвеју, па све до Оскара и статуса једног од симбола златног доба Холивуда", подсетио је он.
"Карл Малден је истицао да је радохолик, да се не стиди ни једне од својих улога и да га то одржава у животу. Сваки глумац на почетку каријере морао би да има на уму те речи, ту снагу воље коју је поседовао и која га је, уз неоспоран таленат, сврстала раме уз раме са највећим именима светског филма. А оно што га је чинило још већим јесте да никада није заборавио своје корене и што је увек и свуда са поносом истицао своје српско порекло", нагласио је Тасовац.
"Пред свима нама који смо на неки начин повезани са филмом је задатак да млађе генерације што боље упознамо са ликом и делом најпознатијег глумца српског порекла, с обзиром да претходне генерације нису биле до краја свесне значаја и трага који је Карл Малден оставио. Надам се да ћемо имати прилике да у Кинотеци гледамо његове филмове, а и да легат обогатимо са још предмета", закључио је министар.
Ден Тана је изјавио да прво жели да захвали Малдену који је од првог до последњег дана живео као поносан Србин.
"Био је поносан на своје порекло и могу да кажем да је био један од највећих амбасадора Србије. У уметности Карл је био оно што и Никола Тесла у науци и сада Новак Ђоковић у спорту", оценио је Тана.
"Ми смо били пријатељи више од 50 година и све то време Карл је био Србин, а ја сам био Југословен. Али он је био уметник, није се бавио политиком. Тиме се бавила његова жена Мона, која је иначе пре месец дана прославила 99. рођендан, а била је и остала левичарка целог живота", испричао је Тана.
"Захваљујем Мони и њеним ћеркама, јер када је Карл умро он је све оставио њима, али је изразио жељу да део тога поклони Србији. Годинама након његове смрти оне нису могле да се одвоје од тих награда и других успомена. Хвала министру Тасовцу и директору Пантелићу који су подржали ову иницијативу до краја и захваљујући њиховом ангажману успео сам пре месец и по дана да добијем неке Карлове успомене и награде. А велика је срећа да је сада дошла и његова унука у посету Србији", изјавио је Ден Тана.
Емили Дорнер је рекла да је почаствована пријемом и додала да су ово њени први кораци у Европи.
"Београд је прелеп град и људи су јако љубазни. Мој деда би био узбуђен и поносан када би ме сада видео овде", изјавила је она.
"Нама је увек било интересантно да видимо деду на екрану. Он је био веома присутан у нашим животима, долазио је на моје школске утакмице, на породичне вечере. Сваке године у августу имали смо српски пикник. На тим окупљањима певао нам је „Тамо далеко“. Расли смо уз њега, али и уз његове слике из филмова. Деда је био јако поносан, а истовремено јако скроман човек", истакла је Емили Дорнер.