Мартовско издање часописа Кинотека доноси текстове о америчком редитељу Хауарду Хоксу и совјетском редитељу Александру Довженку, али и о српском глумцу Небојши Глоговцу. Ту су и интервјуи са продеканом Факултета драмских уметности Аном Мартиноли и са француским глумцем Гаспаром Илијелом, као и низ прилога о редовним програмским циклусима у салама Југословенске кинотеке.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2018/03/HOWARD-HAWKS-3a.jpg)
О славном америчком редитељу Хауарду Хоксу, чији се опус приказује у циклусу Великани светског филма, пише велики српски редитељ Слободан Шијан. У тексту под насловом “Ride, Boldly Ride” (Јаши, гордо јаши) он открива да му је Хокс био “иницијација у амерички филм и остао је довека главни”. Шијан истиче да је Хокс најдрастичнији пример „невидљиве режије”, те цитира његов одговор на питање како режира: “Ту нема неке мистерије, понављам сцену док не буде добра, онда кажем добро, идемо даље, шта ту има.”
У тексту “Леп и честит”, посвећеном недавно преминулом великом глумцу Небојши Глоговцу, редитељ Горчин Стојановић истиче: “Лепота духа и честитост душе, наиме, увек су јасно и јарко видљиви, на позорници или у крупном плану на биоскопском платну. Небојшин глумачки хабитус, инстинкт, знање, техника, а пре свега огроман, неисцрпан дар, находили су се у тој честитости, суштинској лепоти душе отворене за свет у којем живи, спремне да се с тим светом носи и води стални дијалог”.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2018/03/Ana-Martinoli.jpg)
Продекан Факултета драмских уметности Ана Мартиноли у интервјуу поводом програма Мој избор рекла је да је њен избор савим личан, да се одлучила за филмове које је гледала безброј пута и могла би увек поново да их гледа, а говорила је и о америчкој и европској кинематографији, опхрваности бројем нових наслова, и то оних које диктира индустрија, о сећању на време када је постојала полица с омиљеним филмовима на ВХС-у и када је владала друкчија култура гледања и вредновања филмова.
Сандра Перовић је са глумцем Гаспаром Илијелом, кога француски медији виде као идеалну комбинацију Алена Делона и Венсана Касела, разговарала о његовом новом филму Ева, у режији Беноа Жакоа, приказаном на Берлиналу и на Фесту, као и о претходном Ив Сен Лоран у режији Бертрана Бонела. На питање како прихвата улоге Илијел је одговорио да му је, за разлику од почетка каријере, сада главни мотив да улога буде ризична и да га стимулишу улоге које су изван његове зоне комфора.
Програм Нема среда представља редитеља Александра Довженка (1894–1956). Александар Саша Ердељановић у тексту под насловом “Див из Сосњице” оцењује како је “мало редитеља који су до највећих дубина свога срца али и разума били везани за политичку идеју и идеологију” као Довженко и да “свет хуманости и бескласног друштва, братства ‘уједињених радника, сељака и леве интелигенције’, никада није био лепше и поетичније преточен на филмски универзум него у визији овог тихог Украјинца”.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2018/03/Kosta-Novakovic.jpg)
Циклус Српски документарни филм из доба Краљевине Југославије стигао је до петог наставка. Божидар Марјановић у овом броју пише о Кости Новаковићу, првом правом филмском индустријалцу у Србији после Првог светског рата, човеку потпуно опчињеном и посвећеном филму, којим се у континуитету бавио од 1926. до несрећног слома Краљевине 1941. године, а такође о неким мање познатим, жанровски разноврсним документарним остварења насталим у Краљевини Југославији.
Поводом недавне Зимске олимпијаде у Пјонгчангу Димитрије Војнов даје преглед филмова чији се јунаци баве зимским спортовима, почев од новог руског филма Лед Олега Трофима, који се дешава у свету уметничког клизања и у којем значајну улогу има наш Милош Биковић. У југословенском филму глумци нису имали много прилике за ту врсту улога, констатује Војнов, док из иностране продукције као један од најбољих филмова о спорту и спортистима издваја Возача спуста Мајкла Ричија.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/Specijalno-vaspitanje-2.jpg)
У оквиру пројекта Vip Кинотека дигитално је рестауриран филм Специјално васпитање, а рубрика Критика из прошлости преноси два текста објављена 1977. у “Филмографу”. Небојша Ђукелић под насловом “Суморна судбина Пере Трте” оцењује да филм Горана Марковића “доноси собом извесне квалитете који нису често присутни у домаћем филмском стваралаштву”, док “Variety” истиче да је овај филм представник новог таласа младих и ангажованих талената који тренутно стварају у Београду.
Рубрика Са полица библиотеке представља монографију Стевана Јовичића „Витез с камером и пушком – Драгиша М. Стојадиновић“, друго и допуњено издање књиге о човеку који је био комита, ратник, политичар, публициста, филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције српске војске, а чијим се животом и делом деценијама бавио историчар филма и дугогодишњи руководилац Архива кинотеке Стеван Јовичић.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2018/03/Slavko-Vorkapic.jpg)
Нови фељтон Исповести филмског бунтовника посвећен је Славку Воркапићу (1894-1976), истакнутом југословенском и америчком ствараоцу, теоретичару и педагогу. Овај број часописа доноси текст Марка Бабца који је приредио књигу (у издању Кинотеке, 2004.) о једном од првих твораца монтажних секвенци у звучном филму и једном од првих оригиналних креатора ране америчке теорије филма, као и интервју у којем Воркапић говори о свом животу и о својим теоријама о филму као аутономној уметничкој форми.
Рубрика Филмска музика бележи прерани одлазак музичког иноватора Јохана Гунара Јохансона, два пута номинованог за Оскара, који је преминуо прошлог месеца у 48. години. Како пише Марко Кон, овај исландски музичар “доиста шаролик у свом раду, покривао је широк спектар музичких жанрова, од меланхоличног попа у филму Dís до мрачних дисонантних узнемирујућих лежећих тонова у филму Sicario”.
Текстови више аутора у рубрици Трагови на филму подсећају на допринос који су седмој уметности дали Џон Гевин, Дороти Малон, Џон Махони, Јосуке Нацуки, Хју Вилсон, Братфорд Дилман, као и хрватски сликар и сценограф, редитељ и писац Жељко Сенечић (1933–2018). Часопис доноси и текст Сенечића о великом српском сценографу Вељку Деспотовићу.
Уз програм Шок коридор представља: Френк Хенонлотер, о опусу тог редитеља Ненад Беквалац пише: “Када одгледате било који Хенонлотеров филм, а нема их много, свега седам дугометражних, приметићете да он искаче из свих оквира хорор жанра, експлоатације, треша, гора. Наравно да има филмова бољих и лошијих од њих, али чар његових малих бисера јесте у томе што нису били претенциозни, већ прављени из чисте забаве”.
Часопис је и овога пута богато илустрован фотографијама из света филма, а ту су и детаљни програми пројекција у новој згради и у Музеју кинотеке.