Мој избор: Лазар Сакан

Програм сталног циклуса Кинотеке „Мој избор” за април је саставио креативни менаџер агенције „Њу момент” Лазар Сакан. На његовој листи су филмови специфичне поетике које описује као ишчашене и као оне који су у њему пробудили неку емоцију. У интервјуу за наш часопис Сакан истиче да би га интересовала кампања за већу посету домаћим биоскопима, а коментарише и начин гледања филмова у Америци.

На основу вашег избора рекло би се да волите помало ишчашене филмове. Како сте састављали ову листу?

– Волим ишчашено, добро сте приметили.

Шта је оно што вас као особу широких интересовања, од глуме преко музике до борилачких вештина, прво привуче или освоји у неком филму?

– Емоција. Да бих га запамтио, филм мора да ме додирне, да у мени изазове смех, тугу, провокацију... Исто важи за сваки други облик уметности. У мору садржаја којима смо окружени, једино се памти када се осети.

Редитељи које сте одабрали углавном су популарни, али нису мејнстрим. Које одлике посебно цените у раду аутора као што су браћа Коен, Џармуш, Шнабл?

– Хумор, мада сам Шнаблов филм Баскијат одабрао јер савршено осликава једну арт епоху, а то је тема која је блиска ономе чиме се ја бавим.

Из домаће продукције уврстили сте омнибус Како је пропао рокенрол. Шта вама лично значи тај филм?

– То је био први домаћи филм који сам погледао, био сам дете. Он за мене представља још један доказ да сам одмалена био усмерен ка правим стварима, у овом случају рокенролу.

С обзиром на ваше године, неке од ових филмова нисте могли гледати у време премијере. Како сте дошли до њих, у Музеју кинотеке, на неком ди-ви-дију, интернету?

– Преко људи у свом окружењу.

Када се каже Кан, помисли се на фестивал играних филмова. Ви, међутим, из Кана доносите награде друге врсте, које осваја маркетиншка агенција „Њу момент”. Да ли би нека креативна кампања могла да помогне да се повећа посета биоскопима у Србији?

– Ух, како да не. То је бриф на којем бих са задовољством радио. Верујем да је идеја најјача валута и да креативност може да промени свет. То је филозофија наше компаније, што смо више пута и доказали на најрелевантнијем и најпрестижнијем фестивалу у Кану (Cannes Lions) освојивши Лавове међу 50.000 радова из целог света.

Какав сте утисак о положају и третману филма у друштву и међу публиком стекли живећи у иностранству и да ли је тамошња ситуација слична овој код нас?

– Живео сам у Америци, тамо је одлазак у биоскоп раван самоубиству. Све је толико гласно и нападно да је у мени изазивало невиђену агресију, па сам одлучио да више не идем. Ваљда је једина идеја да се надјача звук мљацкања кокица и испијања литарских напитака. Ја не волим лаку забаву, волим да ме филм ошашави, позитивно или негативно, свеједно. Добрих филмова има свуда, само до њих није лако доћи, човек тиме треба да се бави.