Отварањем филмског циклуса „Награде Гоја: Мариса Паредес“ 16. маја у Југословенској кинотеци почела је манифестација Шпански метар, која ће се до краја месеца одржавати и у другим установама културе у Београду.

 

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић пожелео је добродошлицу многобројној публици, којој су се обратили и конзул амбасаде Шпаније у Србији Емилио Рамос и директор Института Сервантес у Београду Енрике Камаћо.

Вујовић је изразио задовољство због дивне сарадње са партнерима из Шпаније. „Захваљујући томе били смо у прилици последњих десетак и више година да вам представимо велики број сјајних филмова које иначе не бисте могли да видите у Београду. Овога пута програм у Кинотеци посвећен је легендарној глумици Мариси Паредес, коју су наши гледаоци упознали и заволели још 90-их година, када је у биоскопима на редовном репертоару био велики број филмова из Шпаније, Француске и других европских земаља. У дистрибуцији је својевремено био и филм којим започињемо овај циклус – „Ђавоља кичма“ (2001) Гиљерма дел Тора, изванредно остварење и заиста један од филмова који су учинили да се шпанска кинематографија на један посебан начин заволи у Београду“, рекао је он.

Вујовић је најавио да ће у Свечаној сали Кинотеке до 18. маја бити приказано шест филмова Марисе Паредес, добитнице Почасне награде Гоја, како је рекао, најзначајнијег филмског признања у Шпанији.

Колаж инсерата из филмова и избор фотографија представили су пресек опуса филмске, позоришне и телевизијске глумице Марисе Паредес (72).

Почасна награда у оквиру 32. издања Награда Гоја припала јој је „због плодне и дуготрајне каријере и професионалног пута који одржава са апсолутном посвећеношћу“.

Како је истакао Енрике Камачо, каријеру је започела врло млада, са 14 година у филму „091 Полиција зове“ (1960), радила је са многим истакнутим редитељима, међу којима и са Фернандом Труебом, који је био и гост Кинотеке, а међународну славу стекла је у филмовима Педра Алмодвара.

Камачо је захвалио Кинотеци што је за ово издање Шпанског метра позајмила копију Алмодоваровог филма „Све о мојој мајци“ (1999).

Директор Института Сервантес подсетио је и на међународну каријеру Марисе Паредес, многобројна снимања у Италији и Француској, а посебно на улогу у филму „Живот је леп“ (1997) Роберта Бенињија, као и у филму аргентинског редитеља Артура Рипштајна „Пуковнику нема ко да пише“ (1999), по роману Габријела Гарсије Маркеса, који ће бити приказан у овом сегменту Шпанског метра.

Мариса Паредес је била и председница шпанске Филмске академије од 2000. до 2003. године и, како је рекао Камачо, друштвено активна у периоду када су шпански филмски уметници рекли одлучно не рату у Ираку.

Енрике Камачо је најавио да се 11. Шпански метар – Фестивал филмова на шпанском језику наставља 23. и 24. маја у Дому омладине Београда програмом „Женски угао“, са четири дугометражна и четири кратка филма шпанских редитељки, а затим од 25. до 30. маја традиционалним циклусом Савремени филм у Дворани културног центра, са десет нових остварења из Шпаније, Аргентине, Мексика, Перуа и Венецуеле. Он је захвалио на одличној сарадњи амбасадама свих земаља учесница, као и београдским установама културе, а посебно Југословенској кинотеци и Марјану Вујовићу.

Шпански конзул Емилио Рамос захвалио је публци што је у великом броју дошла на отварање Шпанског метра.

„Већ три године имам част да присуствујем отварањима Шпанског метра, који је веома важна тачка у представљању шпанске кинематографије и кинематографија на шпанском језику. Ми заправо представљамо и нешто што се зове Марка Еспања, која показује културу на шпанском језику. Оно што ми увек привлачи пажњу јесте колико публике долази на Шпански метар и на друге активности везане за културу на шпанском језику. Поносан сам и захвалан због тога“, изјавио је Емилио Рамос.

Такође је изразио задовољство што амбасада Шпаније има прилике да сарађује са установама културе у Србији, са амбасадама земаља шпанског говорног подручја и са Институтом Сервантес.