За отварање 20. Фестивала нитратног филма одабрана је немачка мелодрама „Странпутица” (Abwege) из 1928. године, у режији Георга Вилхелма Пабста, једног од најзначајњих аутора неме епохе.
„Г. В. Пабст, велики реалиста вајмарског филма, користећи кризу у браку пара из вишег слоја, блештаво осликава портрет целокупног тадашњег друштва. Камера, необуздана као и сама Ирена, главна јунакиња филма, урања у свет луксуза и порока”, наводи се у програму овогодишњег Берлинала, на којем је приказана сјајно рестаурисана копија Кинотеке из Минхена.
Према синопсису, богати адвокат Томас Бек због посла запоставља супругу Ирену, која започиње везу са сликаром Валтером. Када схвати да га жена вара, Томас јој забрани да излази из куће, али она се искраде у намери да с Валтером побегне у Беч. Томас осујети тај план, а Ирена одговара тако што се препушта раскалашном ноћном животу вајмарског Берлина. Томас тражи развод, Ирена је у почетку задовољна, али убрзо увиђа да Валтерова једина страст није она већ сликање. Усамљена и тужна, пред судијом за разводе, заједно с Томасом схвата да љубав између њих двоје и даље тиња и они одлучују да се поново венчају.
Пабст је између два класика – „Љубав Жане Неј” (Die Liebe der Jeanne Ney, 1927) и „Пандорине кутије” (Die Büchse der Pandora, 1929) снимио ово наизглед мање важно остварење. Међутим, помало конфекцијска и много пута виђена прича о љубави, прељуби, разводу и поновној љубави, добила је у његовој режији стилски строгу и уметнички много вишу димензију. Готово сликарски изведени кадрови, компоновани специјално за фамозну глумицу Бригите Хелм, приказују досадну свакодневицу младе богате жене из више средње класе која разочарање утапа у декадентном необузданом друштву и разврату ноћног локала.
И управо тамо, у најбољим, скоро вртложним и монтажно убитачним (од цензора забрањиваним) сценама проституције, наркоманије, хомосексуализма и лезбијства, Пабст отеловљује дух распадања који је подједнако преплавио и високо друштво и свет боема и уметника, минуциозно приказујући слику странпутице на микро и макро плану.
Фестивал се одржава од 6. до 16. јуна у салама Југословенске кинотеке у Узун Мирковој и Косовској улици.