Нови број часописа Кинотека, на чијој је насловној страни фотографија Алена Делона, доноси текстове о Харвију Кајтелу, Жан Лик Годару, интервјуе са француском редитељком Клер Дени и селектором програма Кан класик Жералдом Дишосоаом.

 

Српска редитељка Ана Мариа Роси образлаже своју листу филмова за циклус Мој избор. Ту су и текстови Ђерђи Балог о мађарским немим филмовима и Маријане Терзин Стојчић „Где нам је била памет?“ о домаћим документарцима, затим први део фељтона о редитељу Александру Саши Петровићу и први део сценарија Горана Марковића „Мајстори, мајстори!“. Ненад Беквалац најављује Фестивал фантастике: Повратак у биоскоп 6, а о појединим филмовима из тог програма пише Јован Ристић.

Број отвара текст о Харвију Кајтелу, коме је овог месеца посвећен циклус Великани светског филма. „Чувени глумац, посебно вољен и цењен код нас и чест гост Београда и Србије почетком деведесетих… рођен је 1939. у Њујорку, у Бруклину, у породици пољских и румунских Јевреја емиграната. Занимљиво је то што је и поред свог порекла ретко кад добијао улоге људи из Источне Европе, већ је углавном играо Итало-Американце“, пише Ђорђе Зеленовић о глумцу који се прославио улогама у филмовима „Улични пси“ Квентина Тарантина, „Зли поручник“ Ејбела Фераре, „Клавир“ Џејн Кемпион и другим, а у Србији је снимао „Одисејев поглед“ Теа Ангелопулоса.

Следи текст о легендарном француско-швајцарском синеасти Жан Лик Годару, коме је Међународна федерација филмских архива (ФИАФ) доделила своју годишњу награду за 2019. Награда је уручена прошлог месеца у Лозани, седишту Швајцарске кинотеке, током 75. годишњег конгреса ФИАФ-а, којем је присуствовала и делегација Југословенске кинотеке. Жан Лик Годар, рођен 1930. у Паризу, један је од водећих светских редитеља и један од последњих живих представника француског новог таласа. Током каријере експериментисао је са новим начинима причања приче и стварања филмова који су утицали на читав низ млађих генерација филмских уметника.

Редитељка Ана Мариа Роси саставила је листу за циклус Мој избор и детаљно је образложила у тексту за Кинотеку, додајући да списак њених омиљених филмова броји и педесетак наслова. „И поред завршене школе и дугогодишњег гледања филмова, и даље не знам одговор на питање зашто нам је неки филм омиљен, а неки се не задрже. Биће да су, поред уметничких вредности, разлози обично једноставнији и личнији. И, наравно, нису општи. Филмове са ове листе волим из различитих разлога… Кад људе именом и презименом зовете у биоскоп, ред је да им кажете зашто мислите да је важно да их виде. Пре свега, зато што су то филмови које је грех не гледати на великом платну“, истиче Ана Мариа Роси.

Сандра Перовић је разговарала са Клер Дени, једном од најважнијих и најинтригантнијих редитељки данашњице, поводом њеног новог филма „Живот међу звездама“, о неухватљивој перцепцији човечанства. То је први филм који је француска ауторка снимила на енглеском језику и први који је урадила у жанру научне фантастике с једном холивудском звездом (Робертом Патисоном). На питање о ауторима који су утицали на креативни процес настанка филма чија се радња дешава у свемирском броду, Клер Дени је одговорила: „Тешко је избећи утицај Кјубрикове „Одисеје 2001“. То је својеврстан камен темељац. А и Тарковски је, истина, нешто што ми је блиско. Филм као што је „Соларис“ још је снажно присутан у мени због свог вапаја за љубављу. Ваљда чак и у „Сталкеру“ постоји дужност да будеш мушкарац или жена, али то не зауставља ни љубав ни емоције“.

Програм Нема среда у мају приказује мађарске филмове с почетка 20. века. Тим поводом објављени су текстови Ђенђи Балог под насловом „Српска веза – мађарски комерцијални филмови из Београда“ и Александра Ердељановића „Post scriptum или Један добар наставак следи“. „Веома много филмског блага крије се у збирци нитратних филмова Југословенске кинотеке, а добар део још није истражен. Филм „Јудини синови“, који је пронађен у Београду и враћен кући 2005. године, сада је четрдесети из збирке наших немих филмова“, истиче архивисткиња Мађарске кинотеке Ђенђи Балог.

За Документарни четвртак ауторка програма „Где нам је била памет?“ Маријана Терзин Стојчић одабрала је кратке и средњеметражне филмове домаће продукције који су, како пише у тексту под истим насловом, „у време стварања храбро указивали на друштвене и социјалне парадоксе чије последице и данас осећамо, а појединце су коштали живота и статуса“. „На клацкалици филмских приказа су сатире, трагедије, ироније из којих, нажалост, нисмо много научили“, указује ауторка. На пример,  редитељ Живко Николић осликао је филмом „Биљег“ безводни крш у којем је изграђена хидроцентрала, донете турбине за отварање, а онда се неко сетио да нема воде!

Уредник програма Кан класик Жералд Дишосоа у интервјуу који је водила Ксенија Зеленовић осврнуо се на мали јубилеј – 15 година тог програма у оквиру Канског фестивала, критеријуме селекције, одабране филмове за овогодишњу смотру, а присетио се и учешћа „Скупљача перја“ на Кан класику 2017. године. „Стиче се утисак да је избор за Кан класик све теже направити јер сваке године добијамо много више и играних и документарних филмова из целог света. Тјери (Фремо, директор Канског фестивала) увек напомиње да је некада позивао људе да предлажу програм, а сада предлози сами стижу, што је доказ да је селекција постигла свој циљ. Програм је веома атрактиван и сведоци смо да пројекције у оквиру Кан класика помажу потражњи и продаји филмова. Учешћем на фестивалу скреће се пажња на чињеницу да постоји потреба за очувањем класика, као и за филмском баштином у новом паковању“, изјавио је Дишосоа.

Часопис доноси и вест да ће на 72. фестивалу у Кану легендарни француски глумац Ален Делон примити почасну Златну палму, која је додељена као знак признања његовом изузетном учешћу у историји филма.

У овом броју започиње фељтон „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, на основу истоимене књиге Властимира Судара. Књига је базирана на његовом докторском раду о великом српском редитељу, аутору „Скупљача перја“, „Мајстора и Маргарите“, „Сеоба“…

Кинотека објављује и први део сценарија „Мајстори, мајстори!“ Горана Марковића, који је и режирао истоимени хит филм у жанру комедије и драме 1980. године.

Ненад Беквалац најављује Фестивал фантастике: Повратак у биоскоп 6, који представљају Југословенска кинотека и Беокон. У богатом програму биће обележени и јубилеји, уз пројекције и трибине „Матрикс после 20 година“, „Технотајз – Едит и ја 10 година од премијере“, „Зона мртвих – 10 година од премијере“… „Побеснели Макс – Како је херој постао антихерој“ наслов је текста Јована Ристића поводом четири деценије од премијере дистопијског филма „Побеснели Мак“с (1979) Џорџа Милера, са Мелом Гибсоном у насловној улози. На Фестивалу фантастике приказује се и „Дан после“ (1983) Николаса Мејера, а часопис објављује Ристићев текст „Пепео нуклеарне ватре или како је нуклеарни рат утицао на филмове нуклеарног рата и обрнуто“. Ту је и кратки текст редитеља Алексе Гајића о његовом филму Technotise.

У рубрици Са полица библиотеке објављен је приказ монографије посвећене Хајрудину Шиби Крвавцу (1926-1992), аутору антологијског филма „Валтер брани Сарајево“. Књигу је уредио Небојша Јовановић. Ово издање Академије сценских уметности из Сарајева врло студиозно и уз велики број фотографија представља је опус и животни пут редитеља који се прославио партизанским филмовима, али је био и аутор значајних документараца у некадашњој Југославији

Слободан Аранђеловић представља филмове које је одабрао за мајски програм из своје књиге „Филмски водич Београда (1944-1963)“, која треба да изађе у издању Кинотеке.

Рубрика Трагови на  филму доноси текстове Маријане Терзин Стојчић о недавно преминулим глумцима Нађи Подерегин и Игору Первићу, као и текст Ненада Беквалца о француској редитељки Ањес Варда.

У часопису су, као и редовно, објављени месечни програми за биоскопске сале Кинотеке у Узун Мирковој и Косовској улици.