Глумица Душица Жегарац, звезда српске и југословенске кинематографије, преминула је у 75.години.
Цењена уметница рођена је у Београду 1944. године. Као средњошколка случајно је запажена и ангажована за главну улогу прогоњене Јеврејке у филму „Девети круг“ (1960), за коју је награђена на фестивалу у Пули.
Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима „Степенице храбрости“ (1961) и „Саша“ (1962), те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Након дужег раздобља без ангажмана, од 1966. године и улоге у филму „Топле године“ (1966) Драгослава Лазића, гради стабилну каријеру. Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима, међу којим се издвајају улоге у „Буђење пацова“ (1967) Живојина Павловића и „Пошаљи човека у пола два“ (1967) Драгољуба Ивкова.
Играла је и у филмовима “Немирни” (1967) Кокана Ракоњца, “Човјек кога треба убити” (1979) Вељка Булајића, “Вариола вера” (1982) Горана Марковића, “Енигма” (1987) Лућија Фулћија, “Окупација у 26 слика” (1978) и “Халоа” (1988) Лордана Зафрановића, “Т.Т. синдром” (2000) Дејана Зечевића, „Љубав и други злочини“ (2008) Стефанa Арсенијевићa…
Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ (1971) Здравка Рандића и „Посебан третман“ Горана Паскаљевића.
Душица Жегарац је добитница највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата. Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је на свечаности поводом Дана Кинотеке, 6. јуна 2016. године, доделивши ово признање славној глумици, истакао: „Од давног тренутка када ју је Крешо Голик угледао у Пионирском парку и понудио јој да уђе у свет глуме, Душица Жегарац је деценијама кроз уметнички израз испољавала себе стварајући улоге најразличитијих жена, свакој дајући део себе на начин који изазива поштовање како код публике тако и код критике и чланова жирија разних фестивала.“
Душица Жегарац је, примајући Златни печат, изјавила да је у први мах пожелела да побегне, али да јој је драго што није, јер јој је сада пуно срце. „Ваљда сам заслужила ово, трудила сам се“, рекла је она, поздрављена бурним аплаузом. „Све што долази од институција као што је Кинотека или Филмски центар значи посебно вредно признање за све филмске раднике. Поручила бих министру културе, садашњем и будућима да чувају те институције, али и људе који их чине, који их воде и брину о њима“, изјавила је она помињући Радослава Зеленовића, Мирољуба Стојановића, Пуришу Ђорђевића.
„У Кинотеку смо као млади ишли свакодневно. И данас су многи филмски радници овде, хвала им и поздрављам ту моју велику филмску породицу“, рекла је Душица Жегарац.
За изузетан допринос уметности глуме Душица Жегарац је добила награду „Павле Вуисић“, а у монографији коју је тим поводом приредио о њој Ранко Мунитић назвао ју је „црна дама са звезданом сенком“.
Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама: „Од сваког кога сам волела“, „Микеланђело“, „Боје слепила“ и друге.
Поводом смрти наше знамените глумице Душице Жегарац министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је телеграм саучешћа породици, пријатељима и бројним поштоваоцима уметности велике српске глумице. „Душица Жегарац је деценијама зрачила са великог платна својим крупним, дубоким очима и сензибилном драмском појавом. Оличавала је тананост и снагу женских судбина ликова које је играла. Остаје значајна фигура у историји наше кинематографије“, наводи се у телеграму.