Мој избор: Наташа Бучар

Директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар открива публици Кинотеке у програму Мој избор свој лични укус, љубав према емоционалним темама, јаким женским ликовима и креацијама глумица, редитељској перфекцији... На професионалном плану залаже се за равноправан третман жена у филмској индустрији, критикује високобуџетне продукције које избегавају ризик и тиме уништавају оригиналност аутора, а копродукције у региону оцењује као успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала.

Да ли сте у састављању листе за програм Мој избор више размишљали приватно, као филмофил, или као филмски професионалац?

– На листи су филмови који су обележили мене као приватну особу. То је мој лични укус. Одлучила сам се за она остварења која су остала у мени из прошлости. Некако нисам размишљала тактички, ни као филмофил, нити као филмски професионалац него у првом реду као Наташа.

Овом приликом одабрали сте претежно драме, снажне приче. Је ли то иначе оно главно што тражите од доброг филма?

– Волим филмове који се заснивају првенствено на дубинским ликовима и емоционалним темама.

Постоји ли нешто заједничко, осим наравно квалитета, у рукопису сјајних редитеља с ваше листе, од Билија Вајлдера до Андреја Звјагинцева? 

– Редитељски перфекционизам.

Већину ових филмова карактеришу јаки женски ликови које су креирале Глорија Свансон, Бет Дејвис, Елизабет Тејлор, Жилијет Бинош... Да ли сте томе свесно тежили?

– Како сам бирала спонтано, а не рационално, нисам била свесна да бирам филмове са свим овим дивним глумицама. Али волим снажне женске глумачке креације. Снажне женске ликове које дефинише сукоб са собом, другима или са друштвом. У региону има одличних глумица с великим потенцијалом, који чека на велике сценарије. У Србији имате неколико одличних глумица, као што су Тамара Крцуновић и Наташа Нинковић.

Колико у данашњој светској продукцији има оваквих филмова „већих од живота” насупрот доминацији блокбастера?

– Веома мало. Данас високобуџетне продукције прогутају и ауторску специфичност. Продуценти подређују креативност аутора фасцинацији публике. Уклања се сваки ризик који би могао да угрози добру зараду, а тиме се онда уништава оригиналност.

Какво је у том погледу стање у савременој словеначкој кинематографији? Које теме и жанрови највише занимају словеначке ауторе?

– Словеначки филм је у доброј кондицији. Имамо разнолику продукцију аутора различитих генерација, али свакако нам недостаје сценарија који се фокусирају на снажне женске карактере и који би били добре платформе за реализацију значајних и моћних креација наших глумица.

Познато је да се залажете за равноправан третман жена у филмској индустрији. Има ли помака на том плану?

– Како се друштво састоји од жена и мушкараца, мислим да треба и филм, који културно и медијски доминира у савременом простору, да се састоји од мушких и женских прича. Треба да урадимо све да и жене имају могућност да снимају филмове, да се омогућава уплив женских прича у филм. Притом морамо и пазити какви су женски ликови које гледамо на филмском платну.

– Иначе, у Словенији је први филм у режији жене настао тек пре осамнаест година. Прошле године је први пут награду за најбољи филм на националном фестивалу у Порторожу примила жена редитељ. У овом тренутку имамо три редитељке које раде на својим дебитантским филмовима, а и сва та три сценарија долазе из женских руку.

На ком је нивоу, према вашој оцени, актуелна продукција у нашем региону и колико њој могу да допринесу копродукције?

– Сматрам да је савремена продукција у регији у много бољем стању него финансијски услови у којима се стварају филмови. Копродукције представљају успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала наше, у продукцијском смислу релативно скромне територије.

Зорица Димитријевић