Чувени директор фотографије и редитељ Божидар Бота Николић, чији су филмови убројени међу класике српске и југословенске кинематографије, преминуо је у 80. години.
Коредитељ „Балканског шпијуна“, са Душаном Ковачевићем и редитељ филма „Три карте за Холивуд“, који су и дигитално рестаурисани као класици у оквиру пројекта Вип Кинотека, Николић је био један од најпознатијих домаћих директора фотографије.
За сниматељски рад добио је две Златне арене на фестивалу у Пули – за „Бештије“ (1978) Живка Николића и „Живот је леп“ (1985) Боре Драшковића. Златну арену освојио је, заједно с Ковачевићем, и за режију „Балканског шпијуна“ (1984).
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2021/05/Bozidar-Bota-Nikolic-3.jpg)
Николић је рођен 1. јануара 1942. гдоне у Никшићу. Каријеру је започео 60-их и 70-их година као камерман Радио-телевизије Београд.
Као директор фотографије заслужан је за неке од култних филмова домаће кинематографије, као што су „Дечко који обећава“ Мише Радивојевића, „Ко то тамо пева“ и „Маратонци трче почасни круг“ Слободана Шијана, „Петријин венац“ Срђана Карановића.
Снимио је више до 50 фимова и сарађивао са значајним редитељима на простору бивше Југославије, међу којима су Лордан Зафрановић, Ватрослав Мимица, Милан Јелић, Власта Радовановић.
Куриозитет је да је Николић својевремено „открио“ будућу велику холивудску звезду Бреда Пита, дајући му прву главну улогу у неком филму – у америчко-југословенској драми „Тамна страна сунца“ (The Dark Side of the Sun, 1988). Млади Бред Пит је у режији Николића играо сина Милене Дравић.
Режирао је и филмове „Балканска браћа“, „У име оца и сина“, „Једног лепог дана“…
На премијерној пројекцији дигитално рестаурисаног филма „Три карте за Холивуд“ (1993), сатире о идолопоклонству снимљене у време режима Слободана Милошевића, међународних санкција и хиперинфлације, Николић се у Југословенској кинотеци присетио тешког времена 90-их.
“Доносили су нам траку, по једну ролну, у пластичној кеси. Ипак, више волим да кажем како је лако било снимати, јер сам радио са изванредним глумцима. Сви су веровали у овај филм и волели га”, рекао је Николић, који је и био и директор фотографије филма.
Истом прилком Николић је истакао улогу Кинотеке као једине установе која води рачуна о филму, али је скренуо пажњу и да јој је потребна додатна подршка.
Божидар Николић је 2017. године добио награду Удружења филмских уметника Србије (УФУС) за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији.
На 45. Филмском фестивалу у Сопоту (Софест) 2016. године награђен је статуетом Слобода за допринос филмској уметности за камеру.