У оквиру 23. Фестивала нитратног филма Југословенска кинотека у понедељак 7. јуна представља програм „Поново откривени филмови“.
Реч је о кратким филмовима који су у последњих неколико година откривени, махом у архивском Фонду нитратних филмова. Они ће овако, после много деценија доживети, своје нове премијере.
Програм у сали „Макавејев“ отварају „Мађионичарски филмови“ из периода 1908-1910. у продукцији француске компаније „Браћа Пате” – пет филмова с триковима у којима се појављују гејше, елегантне даме, мандарини, мускетари и лепе играчице. Овај нитратни филм давно је добијен од Чехословачке кинотеке, а угледао је поново светло дана захваљујући пребацивању на дигитални формат у Одељењу за дигитализацију и рестаурацију Архива Југословенске кинотеке.
Амерички кратки играни „Купидон баца циглу“ (1913), откривен у Запаљивом фонду Архива кинотеке, спада у најстарије сачуване филмове Алана Двана, из квантитетом најбогатије године у његовој каријери (са чак 58 снимљених кратких играних филмова). У питању је прича са класичним љубавним троуглом (лепа девојка, добар и лош момак) смештена негде на Западу Америке.
Следе „Пилула“ (1922) Џоа Рока у трострукој улози – продуцента, редитеља и главног глумца, типична забавна комедија у стилу слепстика, затим документарац „У долини Шпреје (Шпревалду) – Приказ немачке домовине кроз годишња доба“ (1927) Хуберта Шенгера, па америчка екстравагантна комедија „Пази доле“ (1929) прекаљеног холивудског занатлије Стивена Робертса, снимљена на самом крају немог периода.
Посебно значајан је домаћи филм „Први Вуков сабор у Тршићу“ (1933) Петра Ж. Петровића и Чеде Поповића, етнолога који су у овој одличној информативној репортажи осликали једну од кључних манифестација културе и историјске баштине Србије и српског народа. Филм је измонтиран из делова материјала нитратних негатива Етнографског музеја депонованих у Архиву Југословенске кинотеке и дигитализован је у 2К резолуцији у Одељењу за дигитализацију и рестаурацију Архива кинотеке.
На програму је и амерички цртани филм „Дечак у плавом“ (1936) Аба Ајверкса, једне од најеминентнијих личности америчке анимације, дугогодишњег пријатеља и сарадника Волта Дизнија и на крају чехословачка продукција „Јесен“ (1935), први играни филм великог чешког редитеља и сценаристе Отакара Вавре. Елегична прича о пролазности љубави испричана је прецизно и са пуно суптилности, омогућавајући Ваври да у краткој форми искаже свој редитељски дар. У томе су му помогли одлично одабрани глумци, нарочито Југословен на привременом раду у Прагу, сјајни Звонимир Рогоз као Директор фирме.