Комеморација недавно преминулој глумици Снежани Никшић ће се одржати у четвртак, 21. априла 2022. године у 12 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1.
О уметници ће говорити сарадници и пријатељи, Раде Шербеџија, Петар Божовић, Горан Марковић, Желимир Жилник и Миона Делер-Бабић, пијанисткиња и кантауторка, ћерка покојне глумице и режисера Вука Бабића.
После комеморације биће приказана дигитално рестаурирана верзија филма „Мајстори, мајстори“ Горана Марковића, који ће бити и репризно приказан у циклусу филмова ове значајне уметнице, који је на програму у Југословенској кинотеци током маја 2022. године. Улаз је слободан.
Позната филмска, телевизијска и позоришна глумица Снежана Никшић преминула је 2. априла у Београду у 79 години.
Снежана Никшић је рођена у Нишу 30. новембра 1943. године. У Београду је апсолвирала глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Током каријере снимила је више од 40 филмских и телевизијских остварења.
Већ током прве године студија ангажована је у Југословенском драмском позоришту и за улогу у представи „Кротка“, према истоименој новели Достојевског, награђена на фестивалу Малих и експерименталних сцена (МЕС) у Сарајеву. Убрзо је привукла пажњу и као Ђулијета у филму ТВ Београд „Ромео и Ђулијета“ (1963), према чувеној Шекспировој трагедији, у режији Душана Михаиловића.
На великом екрану дебитовала је 1965. године у комедији „Инспектор“ Мила Ђукановића. Њен рани период обележила је сарадња са словеначким редитељем Матјажом Клопчићем у филмовима „Прича које нема“ (1967), „На папирнатим авионима“ (1967) и „Поздрави Марију“ (1969). Улога у драми „На папирнатим авионима“ донела јој је Сребрну арену на фестивалу у Пули, а са тим филмом била је и гошћа фестивала у Кану.
Запажене роле остварила је и у филмовима „Пре рата“ (1966), у режији свог првог супруга Вука Бабића, „Сретни умиру двапут“ (1966) Гојка Шиповца, „Гравитација“ (1968) Бранка Иванде… С Вуком Бабићем радила је и на филму „Бреме“ (1972), где се појављује у једној од главних улога и као асистент режије.
Најширу популарност донела јој је улога Гордане, наставнице енглеског језика у филму „Мајстори, мајстори!“ (1980) Горана Марковића. Уследили су „Сок од шљива“ (1981) Бранка Балетића и други филмови, а последњи пут на великом екрану појавила се у филму „Хитна помоћ“ (2009) Горана Радовановића.
У њеном телевизијском опусу, уз већи број драма издвајају се и улоге у прослављеним серијама „ТВ Буквар“ (1969) Вука Бабића и „Невен“ (1973) Тимотија Џона Бајфорда.
У Југословенском драмском позоришту, чији је члан била неколико година, прославила се главним улогама у представама „Танго“ Славомира Мрожека, „Демони“ у режији Предрага Бајчетића, као Саша у Чеховљевој драми „Иванов“, затим у „Хваркињи“ Мартина Бенетовића, у „Будилнику“ Владимира Булатовића Виба…
Због неслагања са управом напустила је ЈДП. После откривања црних листа на ТВ Београд, као и због недостатка карактерних улога на филму, са супругом, редитељем Вуком Бабићем почетком 70-их одлази на двогодишњи боравак у Лондон.
Са својим другим супругом, славним глумцем Љубом Тадићем 80-их година је основала и била уметнички директор првог џепног позоришта „Магаза“ у тадашњој Југославији. Из тог периода издвајају се њене улоге у монодрами „Поетеса“ Мире Ерцег, о Десанки Максимовић, у представи „Kарл Маркс непријатељ народа“ Љубише Ристића и друге.
Током 90-их година и ратних трагедија у бившој Југославији скоро сасвим се повукла, снимајући и враћајући се на сцену само повремено.
Снежана Никшић је била добитник признања за врхунски допринос националној култури.