У селекцију 24. Фестивала нитратног филма уврштена је и једна домаћа продукција – „Свети песак“ (1968), редитељски деби у дугометражном играном филму истакнутог српског песника Мирослава Мике Антића.
Дигитално рестаурисана копија, израђена у Оделењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Архива Југословенске кинотеке, биће приказана 12. јуна у сали „Макавејев“.
Антић се у свом сценарију бавио темама које су 60-их година 20. века још биле табу, Информбироом и Голим отоком, те је његов филм након премијере на фестивалу у Пули, у нетакмичарском програму, убрзо завршио у бункеру.
Међутим, како у књизи „Филмско стваралаштво песника Мирослава Антића“ пише Бојан Кумовић, „Антић у филму није желео да улази у политичка збивања, да објашњава, изводи историјске закључке и историјске догађаје. Његова интересовања усмерена су ка човеку, појединцу и његовом унутрашњем животу, који се стицајем околности, заслужено или не, нашао у вртлогу тих догађаја и противно својој вољи био одбачен од друштва којем је раније припадао“.
„Свети песак“ плени пре свега сценаристичким квалитетом. Снимљен је у копродукцији „Неопланта филма“ из Новог Сада и „Авала филма“ из Београда, с врло скромним буџетом и мање познатим глумцима. Улоге су играли Чедомир Михајловић, Желимира Жујовић, Тихомир Плескоњић, Миленко Тобџић, Миленко Шуваковић и други. Директор фотографије био је Петар Латиновић.
У каталогу фестивала Нитрат 24 наводи се да је „необичан и потпуно различит од свега критичког што је рађено у дотадашњем српском филму, „Свети песак“ изазвао буру у политичком руководству и као „црноталасно“ дело брзо завршио у бункеру… Антићева идеја је била да искаже свој ауторски став о послератном револуционарном времену, „које је јело своју децу“ и исприча причу о херојима који нису били спремни да се покоравају, па су постали губитници“.