У оквиру 25. Фестивала нитратног филма, у згради Кинотеке одржан је округли сто на тему „110 година од балканских ратова – погледи на филмска снимања“ у којем је учествовало седам историчара филма и филмских архивиста из земаља учесница ових ратова.
Краћим општим излагањем о историји Балканских ратова 1912/13, округли сто је отворио медијатор, управник Музеја Југословенске кинотеке Марјан Вујовић. У своја два предавања, праћена изабраним архивским филмским инсертима, управник Архива Југословенске кинотеке и директор фестивала Александар Саша Ердељановић, хронолошки је представио снимања домаћих и страних филмских оператера у савезничким земљама, Краљевини Црној Гори и Краљевини Србији.
Директорка Грчке кинотеке Марија Комнинос је, уз ретке приказане снимке, својим излагањем бацила ново светло на снимања на грчком делу фронта. Историчар филма из Турске, Арслан Саваш је, такође, уз бирани филмски материјал истакао специфичности кинематографских активности на тлу Османске империје у време Балканских ратова.
Програмска директорка Кинотеке Румуније Руксандра Фулгер је својим предавањем дала пресек кинематографских снимања румунске војске кроз новинске текстове и ретке сачуване филмске материјале. Управник архива Кинотеке Северне Македоније Игор Старделов је представио истраживачки рад о немачком филму „Под ватром митраљеза“ Исидора Роберта Швобталера из 1913. који је на крајње натуралистички начин приказао ужасе и последице рата на грчко-бугарском делу фронта.
Коначно, филмски архивиста из Бугарске националне кинотеке Росен Спасев, прочитао је рад познатог бугарског историчара филма Петра Карђилова који се бавио текстовима из америчке штампе везаним за филмове о Балканским ратовима 1912/13.
На овом стручном скупу изнет је низ непознатих података о снимањима за време ратова што ће истраживачима и историчарима филма послужити у писању нових историјско-филмских дела везаних за ове догађаје који су променили повест балканских народа.
У пратећем програму фестивала приказани су, као илустрација балканских прилика, бугарски документарни филм „Балкански рат“ (1913) Александра Иванова Жекова, затим кратка репортажа француске производње „Типови Македонаца“ из истог периода, као и најзначајнији српски филм снимљен непосредно по завршетку Другог балканског рата „Повратак српских победника и освећење и откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану 11. августа 1913“ који су снимале камере српских продуцената Ђоке Богдановића, браће Цветковић и Светозара Боторића.