Један од најбољих глумаца српске и југословенске кинематографије, али и телевизије и позоришта Жарко Лаушевић преминуо је 15. новембра у Београду у 64. години, после кратке и тешке болести.
Лаушевић је рођен 19. јануара 1960. године на Цетињу. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1982. до 1994. био је члан Југословенског драмског позоришта.
На филму је дебитовао 1982. у „Прогону“ Предрага Голубовића. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима „Савамала“ Жике Митровића и „Директан пренос“ Дарка Бајића, у чијој се режији прославио као један од главних ликова у ТВ серији „Сиви дом“ средином осамдесетих година.
Већ 1987. освојио је Златну арену у Пули – за главну мушку улогу у филму „Официр с ружом“ (1987) Дејана Шорка. Те године привукао је пажњу и улогама у филмовима „Догодило се на данашњи дан“ Мирослава Лекића и „Октоберфест“ Драгана Кресоје.
Уследили су „Браћа по матери“ (1988) и „Бој на Косову“ (1989), оба у режији Здравка Шотре, „Оригинал фалсификата“ (1991) Драгана Кресоје, „Црни бомбардер“ (1992) Дарка Бајића…
За улогу у филму „Боље од бекства“ (1993) добио је Гран при глумачког фестивала у Нишу, управо у време тагичног догађаја у приватном животу, због којег је дуже одсуствовао из јавног живота.
Након повратка поново је добио Гран при на фестивалу у Нишу, за улогу у „Смрдљивој бајци“ (2015) Мирослава Момчиловића.
У његовом опусу су и „Шмекер“ (1986) Зорана Амара, „Кажи зашто ме остави“ (1993) Олега Новковића, „Нож“ (1999) Мирослава Лекића, „Име народа“ (2020) Дарка Бајића, „Лето када сам научила да летим“ (2022) Радивоја Андрића.
Ове јесени премијерно је приказан његов најновији филм – „Хероји Халијарда“ (2023) у режији Радоша Бајића, али је за наредну годину најављен завршетак још два филма у којима је играо Жарко Лаушевић.
Изузетне креације остварио је и у серијама „Сенке над Балканом“ (2017), „Корени“ (2018), „Државни службеник“ (2019-2020), „Александар од Југославије“ (2021), „Калкански кругови“ (2021), „Време зла“ (2021).
Дубок траг оставио је и у позоришту. Добио је награду Града театра Будва и награду Зоран Радмиловић за насловну улогу у представи „Кањош Мацедоновић“, као и Стеријну награду за главну улогу у представи „Свети Сава“.
Жарко Лаушевић је био један од најталентованијих и најбољих глумаца на просторима бивше Југославије. Са лакоћом је освајао срца публике, увек аутентичан и упечатљив у улогама различитих жанрова и из различитих епоха.
Његова каријера, међутим, обележена је трагедијом која се догодила у лето 1993. у Подгорици, када су он и његов брат нападнути од групе људи у једном кафићу. Лаушевић је у самоодбрани усмртио двојицу, а ранио једног младића.
Након издржане казне затвора у Црној Гори и Србији, отишао је у Америку. Црногорски суд је накнадно досудио продужену казну, али га је 2011. године помиловао тадашњи председник Србије Борис Тадић.
Крајем те године изашла је његова аутобиографија „Година прође, дан никад“ у коју је преточио трагичне сегменте свог живота. Уследиле су „Друга књига“, „Све прође, па и доживотна“ и „Падре идиоте“.
О животу Жарка Лаушевића, његовој комплексној личности, али и о једном тешком времену снимљен је документарни филм “Лауш” (2014) сценаристкиње и редитељке Бранке Бешевић Гајић.
Кинотека ће у децембру приредити ретроспективу филмова у којима је играо Жарко Лаушевић.