Глумица Ивана Вуковић, награђена на недавном Фесту за најбољу женску улогу (Вишња у филму За данас толико Марка Ђорђевића), уврстила је у програм „Мој избор” филмове који су оставили снажан утисак на њу, било због неке улоге, приче, било због тренутка у ком их је и с ким гледала. „То су филмови који уплићу духовитост и рањивост која се мени допада”, изјавила је у интервјуу за „Кинотеку”, а открила је и које би улоге из познатих страних филмова и сама желела да игра.
Како сте састављали листу за програм „Мој избор”? Зашто баш ови филмови?
– Када сам позвана да саставим листу од десет филмова, одмах су почели да ми се нижу наслови у глави. Изненадила сам се што је више од половине филмова на које сам помислила са женама у главним улогама и ликовима које сам пожелела да играм. Ипак, састављање листе није ишло лако јер су скоро сви ти филмови на које сам прво помислила снимљени након 2000. године, а ти се наслови ређе могу пронаћи у Архиву Кинотеке. Онда сам се присећала филмова који су снимљени раније, а оставили су снажан утисак на мене, било због неке улоге, приче, било због тренутка у ком сам их и с ким гледала.
Изабрали сте интересантне наративне филмове, драме и комбинације комедије и драме. Шта их повезује?
– Два су филма чија је радња смештена за време рата – Софијин избор и Живот је леп. Изненадило ме је када сам видела да на листи има доста комедија, али сам схватила да сам раније, када сам почела више да гледам филмове, радије бирала драме него комедије, што се спонтано променило. Заправо, то су филмови који уплићу духовитост и рањивост која се мени допада. Зато ми је жао што се на листи није нашао ниједан филм мог омиљеног редитеља Пола Томаса Андерсона.
У време ваше прве младости у многим градовима у Србији биоскопи нису радили. Како је било у Крагујевцу? Како сте тада гледали филмове?
– У Крагујевцу је биоскоп „Пионир” радио до 2005, а биоскоп „Шумадија” до 2009. године. Ја сам отишла у Нови Сад 2006, када сам уписала глуму на Академији уметности, тако да сам имала биоскоп на располагању док сам живела у Крагујевцу. Једно од искустава из биоскопа која памтим јесте оно када сам с најбољом другарицом Дубравком гледала Титаник. Била је зима. Не знам зашто нисам скинула јакну, тако да ми се после три и нешто сата, када смо устале и кренуле напоље, завртело у глави. Само сам села на под између седишта. Дубравка је мислила да сам се потресла због филма.
Ко је највише утицао на ваш филмски укус?
– Моји пријатељи. Често смо заједно гледали филмове за време студирања. Било је оних који су били заљубљени у филмове и пре уписа на Академију, тако да су увели у тај свет и нас остале. Баш смо се спремали за гледање филма, куповали смо пиће, храну, желели смо да направимо догађај од тога. Касније су на мој филмски укус утицали људи с којима сам пронашла нешто заједничко у погледу на филм, али и живот, као што је Марко Ђорђевић. Он ми је открио неке филмове, који су онда постали моји омиљени.
Да ли се нешто променило у вашем односу према филму током студија и касније?
– Апсолутно јесте. Тек на студијама почиње моје путовање на којем упознајем себе, стичем нова искуства на свим животним пољима. На то је утицала моја класа, као што сам рекла, утицао је и начин рада наше професорке Јасне Ђуричић. Она је делом креирала наш укус тако што нам је говорила шта да гледамо, шта да читамо, као и тиме које је садржаје стављала у први план, које је људе доводила да нас даље уче, и хвала јој на томе.
– Наравно да се однос променио и када сам почела да снимам филмове, када то више није било нешто што само гледам већ и нешто чији део постајем. Мислим да се стицањем новог искуства, како животног тако и глумачког, мој однос према филму непрестано мења.
У неколико филмова које сте изабрали велике улоге играле су глумице различитих профила, од Бет Дејвис до Виноне Рајдер. Која вам је од њих посебно драга?
– Не постоји само једна глумица коју бих издвојила, али сигурно је то Ема Вотсон, коју сам први пут видела у филму Breaking the Waves, који је режирао Ларс фон Трир. Тако ме је погодило то како је она одабрала да игра Бес, сећам се да сам тада пожелела да ту улогу играм ја. А и подсетило ме је на драму „Мурлин Мурло” Николаја Кољаде, коју сам увек желела да играм у позоришту. Нешто ме привлачи у тим улогама које отворе простор да сагледам свет из чисте, дечје, наивне перспективе. Веома волим њену улогу у филму Punch Drunk Love Пола Томаса Андерсона, који апсолутно обожавам. Онда Сали Хокинс као Попи у Happy Go Lucky, али и потпуно супротне улоге као Јасмин коју игра Кејт Бланчет у филму Blue Jasmin Вудија Алена или Инес коју игра Сандра Хулер у филму Toni Erdman, у режији Марен Аде.
На недавном Фесту награђени сте за најбољу женску улогу – Вишњу у филму За данас толико Марка Ђорђевића. Колико сте лично себе унели у тај лик?
– Верујем да се најзаигранији, најсрећнији, најрастерећенији, најискренији део мене и још много тога лепог, нежног утиснуло у Вишњу Шаренац. Вероватно да је једна од инспирација баш Попи из филма Happy Go Lucky, који сам малопре поменула, а имам срећу што сам у току рада на филму упознала још једну Попи – Јелену Анђелковић, која је радила костим за филм За данас толико, па сам сваког дана на снимању имала подсетник, ако скренем с пута.
Освојили сте и жири и фестивалску публику, а када ће биоскопска публика моћи да види како живи породица Шаренац?
– У бископима широм Србије од 28. марта. За данас толико!
Мој избор: Ивана Вуковић
Среда, 3. 4.
17.30 МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ! (ЈУГ, 1980)
Улоге: Семка Соколовић Берток, Богдан Диклић
Режија: Горан Марковић
19.30 СТАЛКЕР (СССР, 1979)
Сталкер
Улоге: Анатолиј Солоњицин (Анатолий Солоницын), Александар Кајдановски (Александр Кайдановский)
Режија: Андреј Тарковски (Андрей Тарковский)
Четвртак, 4. 4.
17.30 ДОБРО ДОШЛИ, ГОСПОДИНЕ ЧЕНС (СРН/САД, 1979)
Being There
Улоге: Питер Селерс (Hal Ashby), Ширли Меклејн (Shirley MacLaine)
Режија: Хол Ешби (Hal Ashby)
20.00 ПАРИЗ, ТЕКСАС (ФРА, 1984)
Paris, Texas
Улоге: Хари Дин Стантон (Harry Dean Stanton), Настасја Кински (Nastassja Kinski)
Режија: Вим Вендерс (Wim Wenders)
Петак, 5. 4.
17.30 СВЕ О ЕВИ (САД, 1950)
All About Eve
Улоге: Бет Дејвис (Bette Davis), Ен Бакстер (Anne Baxter)
Режија: Џозеф Л. Манкевиц (Joseph L. Mankiewicz)
20.00 НОЋ НА ЗЕМЉИ (ФРА/ВБ/НЕМ/САД/ЈАП, 1991)
Night on Earth
Улоге: Џина Роулендс (Gena Rowlands), Беатрис Дал (Béatrice Dalle)
Режија: Џим Џармуш (Jim Jarmusch)
Субота, 6. 4.
17.00 КРОЗ ТАЛАСЕ (ДАН/ВБ, 1996)
Breaking the Waves
Улоге: Емили Вотсон (Emily Watson), Стелан Скарсгорд (Stellan Skarsgård)
Режија: Ларс фон Трир (Lars von Trier)
20.00 ЧЕТИРИ СОБЕ (САД, 1995)
Four Rooms
Улоге: Тим Рот (Tim Roth), Џенифер Билс (Jennifer Beals)
Режија: Алисон Андерс (Allison Anders), Александер Роквел (Alexandre Rockwell), Роберт Родригез (Robert Rodriguez), Квентин Тарантино (Quentin Tarantino)
Недеља, 7. 4.
17.30 ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП (ИТА, 1997)
La vita e’ bella
Улоге: Роберто Бенињи (Roberto Benigni), Николета Браски (Nicoletta Braschi)
Режија: Роберто Бенињи (Roberto Benigni)
20.00 ТАЈНЕ И ЛАЖИ (ВБ, 1996)
Secrets & Lies
Улоге: Тимоти Спол (Timothy Spall), Бренда Блетин (Brenda Blethyn)
Режија: Мајк Ли (Mike Leigh)