Један од најславнијих редитеља из периода југословенске кинематографије Вељко Булајић, аутор чувених филмова “Влак вез возног реда” и “Битка на Неретви”, преминуо је 2. априла у Загребу у 97. години.

 

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истиче да је Вељко Булајић “спадао у оне редитеље који су били творци историјске митологије на филмском платну, на начин како се то радило и у Холивуду или тадашњем Совјетском Савезу. Његови ратни спектакли и епопеје изазивали су и дивљење, али провоцирали и млађе генерације аутора да се супротстављају тој грандиозности и изналазе другачију поетику”.

Булајић је рођен 1928. године у месту Вилуси у Црној Гори. Док је био дете његова породица се преселила у Сарајево. За време Другог светског рата борио се у партизанима и као рањеник стигао у Загреб. Похађао је школу режије и глуме при продукцији Јадран филма, а као стипендиста студирао филмску режију у Centro Sperimentale di Cinematografia у Риму.

Његов дугометражни играни првенац “Влак без возног реда” (1959) био је први филм хрватске и југословенске кинематографије који је уврштен у такмичарски програм фестивала у Кану. Добио је награду француских критичара – CIDALC за најбољи дебитантски филм, као и главну награду на фестивалу у Пули.

Ратни спектакл “Битка на Неретви” (1969), заснован на истинитим догађајима из Другог светског рата, сниман је годину и по дана, у копродукцији са Италијом и СР Немачком. Био је номинован за Оскара за најбољи страни филм 1970. године.

Југослав Пантелић оцењује да се, почевши од свог првог филма Вељко Булајић позиционирао као “аутор који је усмерен на теме из ратне и поратне стварности, крећући се ка све монументалнијим пројектима, преко “Козаре” до чувене “Битке на Неретви”, најскупљег филма у историји југословенске кинематографије са импресивном глумачком поделом, међу којом су се нашли и Орсон Велс, Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Франко Неро и други”.

“Поред доминантне слике о Вељку Булајићу као филмском креатору националне митологије, остаје простора за разговор о његовој редитељској вештини, стилу, познавању филмског језика, а у његовом опусу се могу пронаћи и ексцесни филмови, попут необичног “Човека кога треба убити”, изјавио је Пантелић.

Уз поменуте филмове, међу најпознатијим остварењима у опусу вишеструко награђиваног редитеља и сценаристе Вељка Булајућа су и “Узаврели град” (1961), “Атентат у Сарајеву” (1975) “Високи напон” (1981), “Велики транспорт” (1983).