Јубиларно, десето издање манифестације “Дани словеначког филма” свечано је отворено 10. маја у Југословенској кинотеци, а многобројној публици обратили су се словеначки амбасадор Дамјан Бергант, министарка културе др Аста Вречко, председник Друштва Словенаца „Сава“ Саша Вербић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и словеначки филмски уметник Јуре Иванушич.
Амбасадор Бергант истакао је да је амбасада Словеније са задовољством суорганизатор ове смотре већ десет година, старајући се да се и на тај начин повезују словеначки и српски народ, те додао да је филмска продукција део опште културе.
Министарка културе Аста Вречко рекла је да јој је част да овом приликом поздрави уважене госте, пријатеље, љубитеље словеначког филма и захвалила свима који су допринели оснивању и трајању фестивала, који је сада у словеначким филмским круговима већ врло познат и цењен.
„Повезивање филмских уметника и продуцената из две земље позитивно се одражава и на словеначку и на српску кинематографију“, изјавила је др Вречко.
Истичући да је филм високо на листи приоритета њеног министарства, поменула је да је у претходном периоду било проблема, али се нада да ће, у сарадњи с директорком Словенског филмског центра Наташом Бучар (која је такође гост фестивала), до краја мандата постићи боље резултате и да ће словеначки филм добити подршку какву заслужује.
У име главног организатора ревије – Друштва Словенаца у Београду „Сава“, председник Саша Вербић поклонио је Асти Вречко, као захвалницу за подршку манифестацији, уметничку скулптуру, чији је аутор члан овог друштва Иван Грачнер.
Највише признање Друштва „Сава“ – Златну плакету Вербић је уручио Југославу Пантелићу, директору Југословенске кинотеке, која је од почетка домаћин Дана словеначког филма.
Југослав Пантелић је оценио да та ревија „не представља само могућност да наша публика добије увид у савремени словеначки филм, већ негује и однос између две националне кинематографије које, због историјског и културног наслеђа, деле многе заједничке аспекте“.
„Почевши од Ите Рине, односно Тамаре Ђорђевић, којој јубиларна ревија даје омаж и која на симболичан начин представља прву тачку пресека, можемо пратити како су се две кинематографије развијале, бивајући у интензивном дијалогу и размени како људи тако и идеја“, рекао је Пантелић.
Подсетивши да тај процес добија замах после Другог светског рата, навео је и ауторе који су представљали кључне споне – Живојина Павловића који је део каријере стварао у Словенији и Карпа Аћимовића Годину који је својом камером осликао важна остварења нашег црног таласа.
„Иако се након краја заједничке земље наше кинематографије развијају самостално, чврсте везе још увек постоје, како кроз филмску праксу, сарадње и копродукције, тако и кроз овакве догађаје“, рекао је Пантелић, додајући да је словеначки филм видљив и препознат од стране овдашње публике, што може да потврди и као уметнички директор Феста.
Десете Дане словеначког филма прогласио је отвореним истакнути словеначки глумац и свестрани филмски аутор Јуре Иванушич, који је изјавио да ужива у дружењу с колегама из Србије и пријатељима из Словеније, те пожелео свима да уживају и на пројекцијама и у конструктивним дебатама.
Затим је приказан кратки документарац „Ита Рина – Дива из Диваче“ Владимира Шојата, биографски филм са емотивном нотом о једној од најлепших и најпримећенијих глумица у ери немог филма која је жртвовала холивудску каријеру због љубави и остала у Београду с мужем Миодрагом Ђорђевићем.
Ита Рина је рођена у Дивачи (код Трста) 7. јула 1907., а преминула у Будви управо 10. маја 1979. године.
До 14. маја на програму је ретроспектива одабраних филмова словеначких аутора, гостију и учесника од настанка фестивала 2015. године.
У фоајеу Кинотеке постављена је изложба плаката и фотографија са претходних издања Дана словеначког филма.