На свечаности поводом обележавања 75 година од оснивања Југословенске кинотеке, Златни печат за изузетан допринос филмској уметности биће додељен глумцу Предрагу Микију Манојловићу .
Златни печат је највредније признање које Кинотека додељује, а сваке године се уручује 6. јуна, када се традиционално обележава Дан Кинотеке. Свечаност ће се ове године одржати у 19 часова у сали „Макавејев” (Узун Миркова 1).
Додели Златног печата претходи ретроспектива филмова Микија Манојловића, која ће бити на програму Кинотеке од 1. до 5. јуна у сали „Макавејев”. Ретроспектива обухвата 13 наслова из различитих фаза каријере глумца, како из домаћих, тако и страних продукција.
Предраг Мики Манојловић своју глумачку каријеру започиње раних седамдесетих у позоришту. Од тада до данас остварио је четрдесет пет главних улога у позоришту од класичног репертоара до савремених дела и експерименталних процеса у најбољим театрима. Као врло млад, са свега 25 година, постаје један од најпопуларнијих глумаца тадашње Југославији. На филму је до данас одиграо 80 улога.
На телевизији је остварио креације у неколико незаборавних домаћих серија – Грлом у јагоде и Отписани, а почетком осамдесетих отпочиње читав низ његових улога у филмовима аутора нове генерације, као што су Само једном се љуби (1981) и За срећу је потребно троје (1985) Рајка Грлића, Нешто између (1982) Срђана Карановића, Отац на службеном путу (1985) Емира Кустурице.
Ови филмови не само да су остварили велики успех пред домаћом публиком, већ и ван граница Југославије, о чему сведоче многобројне награде и признања.
Након тога, глумиће насловну улогу у једној од најбољих наших телевизијских серија, Вук Караџић, у режији Ђорђа Кадијевића, а отпочиње и његова интензивна сарадња са Гораном Паскаљевићем, у филмовима Време чуда (1989), Танго аргентино (1992), Туђа Америка (1995) и Буре барута (1998), као и поновна сарадња са Кустурицом, најпре у ремек-делу Подземље (1995), које ће овом редитељу донети другу Златну палму у Кану.
У том периоду Мики Манојловић ступа и на инострану сцену, на којој ће током наредних деценија остварити упечатљиве роле у бројним филмовима, као што су Криминални љубавници (1999), Смртоносни трансфер (2001) Ирина Палм (2007), Свет је велики и спасење је иза угла (2008), као и у филмовима аутора из региона: Циркус Колумбија (2010) Даниса Тановића, у поновној сарадња са Грлићем (Нека остане међу нама, 2010), па све до интригантног хрватског филма Стриц (2022).
Предраг Мики Манојловић носилац је највећих глумачких признања на овим просторима, као што су две Златне арене у Пули, награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу, два пута је добитник награде Града Београда за позориште, Добричин прстен (награда за животно дело у театру), Награда „Павле Вуисић” (за животно дело на филму), Александар Лифка за изванредан допринос Европском филму, Милтон Манаки награда за допринос Европској и светској кинематографији и друге, којима се сада прикључује и Златни печат Југословенске кинотеке.
Манојловићево стваралаштво на филму изузетно је запажено и ван нашег региона. Поред домаћих врхунских уметника Мики је стварао и са појединим од највећих страних редитеља и глумаца данашњице. Као водећи глумац носио је филмове који су освојили десетине награда за најбољи филм, као и две Златне Палме у Кану, 1985. и 1995, номинацију Америчке филмске Академије за награду Оскар 1996, номинацију за награду Златни Глобус 1998.
Предраг Мики Манојловић посебну пажњу посветио је добротворном и друштвено одговорном раду. Покренуо је београдску „Радионицу интеграција” која је путем уметности, културе, али и јавног деловања, допринела међунационалном повезивању, пре свега на простору Балкана, али и Европе. На Филмском фестивалу у Трсту награђен је за допринос повезивању кинематографија Истока и Запада.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде I степена за нарочите заслуге и успехе у представљању државе и њених грађана, од стране Републике Србије, као и Орденом витеза уметности и књижевности од стране Републике Француске.