Председник Светске федерације филмских архива (ФИАФ) Ерик Ле Роа примио је Златни печат Југословенске кинотеке, током посете поводом обележавања 120 година од првих филмских снимања у Србији и приказивања тих филмова у Србији.
Највише признање ове установе културе уручио му је директор Југослав Пантелић 13. марта у Свечаној сали новог здања Кинотеке, уочи пројекције филма Војска у сенци Жан-Пјера Мелвила.
Пантелић је подсетио да је на тај дан пре 120 година у Србији први пут приказан филм који је и снимљен овде.
“Велико је задовољство што на почетку 2017. године имам прилику да предам највише признање Југословенске кинотеке човеку који је сву своју досадашњу каријеру, а надам се и ону која следи, посветио седмој уметности, филму и очувању филма. То је нешто чему стремимо и ми и чини ми се да смо успешни у томе као и наш гост”, рекао је Пантелић.
Директор је додао да је Кинотека свој програм 13. и 14. марта “посветила филмовима из најранијег периода, али и не само њима, с обзиром да филмови без обзира када су настали уколико су квалитетни заслужују да буду приказани овде, поготово када нам тако специјалан гост као што је Ерик Ле Роа донесе у Београд један од таквих рестаурисаних филмова”.
Захваљујући се на признању Ле Роа је рекао да је посебно дирнут што је у Београду поново, после 20 година.
“Тада сам дошао у посету старој Кинотеци, да помогнемо њене активности и напоре за конзервацију и чување филмске грађе. Драго ми је што смо данас у новом здању, које је у потпуности посвећено очувању филма”, изјавио је Ле Роа.
“Већ 30 година се бавим чувањем филмске грађе и филмских колекција, а шест година сам на челу ФИАФ-а. Посебно ми је драго и схватам као велико признање то што овај Печат добијам у кинотеци једне земље која се бори за очување своје филмске грађе. Зато ми је ово признање прирасло срцу”, нагласио је Ле Роа.
Према његовим речима, Србија заузима посебно место у историји филма и филмске уметности. “ Ове године се обележава 120 година од првих снимања у Србији. Такође, овде постоји велика љубав према филму. Како сам обавештен, у овдашњим збиркама налазимо и филмове из света за које се сматрало да су изгубљени, а пронађени су у Југословенској кинотеци. То сведочи о богатству овдашње филмске колекције и о љубави према филму”.
Ле Роа је истакао да је филм који је донео велики класик француске кинематографије и да се данас сматра ремек делом. “Мелвилов филм из 1969. је рестаурисан, дакле не рестаурирају се само филмови стари 120 година, него и они настали пре 50- 60 година. Свака кинотека на свету мора да води рачуна и о филмовима који се данас снимају како би њима сутра имале приступ будуће генерације”, поручио је он.
За Војску у сенци оценио је да је реч величанственом делу. “То није спектакл већ ауторски филм, адаптација романа Јозефа Кесела о француском покрету отпора, којем је и сам Мелвил припадао. Више пута је покушавао да га сними и на крају то урадио са мало средстава, услед чега има неких занатских несавршености, али оне се данас сматрају саставним делом тог изузетног филма”, рекао је Ле Роа.
Управник Архива Кинотеке Александар Ердељановић подсетио је да је прошле године обележено 120 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану. Било је то 6. јуна 1896. године, када је филмове донео представник браће Лимијер Андре Каре.
Осам месеци касније Каре је поново дошао у Београд. У кафани "Хајдук Вељко" у Кнез Михаиловој улици приказивао је филмове браће Лимијер, али и оне које је сам снимио, рекао је Ердељановић и додао да је Каре искористио значајан дан за Србију, 22. фебруар 1897. када се славило 15 година од проглашења Краљевине Србије.
Каре је снимио пет филмова 21. и 22. фебруара: Излазак радница из фабрике дувана, Теразије, Калемегданска шетња, Повратак краља из Софије и Одлазак краља Александра Обреновића у Саборну цркву. Филмови су најављени у ондашњим новинама. За прва два се сигурно зна да су приказана. За остале није сигурно, можда нису технички успели. У то доба требало је две недеље да филмови оду до Лиона, да се ископирају и врате у Београд. За то време Каре је ишао по Србији и приказивао филмове, а боравио је овде 38 дана, испричао је Ердељановић.
У сваком случају, пре тачно 120 година у Србији су приказани први филмови који су ту и снимљени, закључио је он, додајући да се ти филмови воде као нестали, али да Кинотека наставља трагање, које је својевремено довело и до открића првог српског играног филма Карађорђе из 1911. године.