ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА
ИСТОРИЈА
Југословенску кинотеку основао је 1949. године Комитет за кинематографију тадашње Федеративне Народне Републике Југославије. Документ о оснивању потписао је маршал Јосип Броз Тито.
Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека је данас у Републици Србији централна установа заштите културних добара – филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа.
Организационе темеље поставио је први директор Миленко Карановић, по угледу на постулате рада светских филмских архива.
Мисија Кинотеке је да прикупља, сређује, обрађује, чува, али и да приказује филмове, као и пратећу филмску грађу, предмете и друге материјале из историје седме уметности. Архив Кинотеке у Кошутњаку започео је рад са свега две стотине несређених кутија нитратних филмова пронађених у бункерима у Ташмајданској пећини.
Уз поклоне грађана, откупе, преузимање нових копија од домаћих продуцената и размену с иностраним архивима, фонд је брзо растао и већ 1964. Југословенска кинотека постала је један од пет најзначајнијих филмских архива на свету.
Благо Архива било је угрожено у НАТО бомбардовању, али је тадашња генерација запослених у Кинотеци, с директором Радославом Зеленовићем на челу, успела да га сачува. Славни редитељ Бернардо Бертолучи упутио је у пролеће 1999. апел за спас Кинотеке „која чува кључна сећања на овај век”.
Архив чува нитратну колекцију у специјалним бункерима, а 2007. године, уз помоћ Министарства културе и информисања, Владе Србије, као и Владе Француске, добио је нови, савремено опремљени депо са 700 квадратних метара на четири нивоа.
Две године касније у Архиву је почело да ради Одељење за дигитализацију и дигиталну рестаурацију филмске грађе.
Музеј Кинотеке отворен је 1952. као специјализовани биоскоп који свакодневно у више термина приказује филмове из фондова Кинотеке. Сала у Косовској улици убрзо је постала култно место. Уз њене програме одрасле су многе генерације филмофила.
Нова управна зграда Југословенске кинотеке, у реновираном здању, званично је отворена 2011, а за публику, после опремања и усељења, 2014. године. У прелепом ентеријеру налазе се биоскопске сале, стална музејска поставка, библиотека и дирекција Кинотеке.
ФОНДОВИ
Највећу вредност Кинотеке представљају нитратни фонд и колекција српских филмова. Укупни фонд броји више од 100.000 копија.
Нитратна колекција има више од 10.000 копија насталих од 1896. до 1953. када се снимало на запаљивој траци. Неке од њих су уникати који су дуго сматрани изгубљеним.
Пре неколико година у нитратном фонду пронађена је једина на свету копија италијанског филма „Тровачица” из 1916. У припреми нове копије Кинотека је сарађивала с архивима у Болоњи и Торину.
Најстарији сачувани филм сниман у Србији јесте документарни „Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића” из 1904. године.
Први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” снимљен је у Београду 1911. године, а пронађен 2003. у Аустријском филмском архиву у Бечу.
Драгоценост овог фонда јесу документарни филмови српских продуцената Ђоке Богдановића и Светозара Боторића из друге деценије XX века.
Фонд страних филмова чува играна, документарна и анимирана остварења и филмске журнале, анимиране филмове из више од 130 националних кинематографија.
Фототека садржи 270.000 идентификованих (и још толико необрађених) фотографија из 18.000 домаћих и страних филмова, као и портрета филмских стваралаца. Ту је и вредна колекција од 7.500 филмских наслова, унутар које се налази више од 15.000 архивираних плаката.
Збирку предмета чини 3.200 експоната из историје, али и предисторије филма.
У сталној музејској поставци могу се видети Царска панорама, која и даље функционише, оригинална камера браће Лимијер из 1896. године, магика латерна – претеча свих уређаја за пројектовање, глава Едисоновог кинематоскопа, прва студијска филмска камера – Лифкина камера, Едисонов фонограф, фото-апарати из збирке Угљеше Рајчевића и многи други.
Богатство Кинотеке чине и легати филмских уметника: Милене Дравић и Драгана Николића, Павла Вуисића, Ружице Сокић, Љубише Самарџића, Вељка Деспотовића, Миомира Денића, Жоржа Скригина, Карла Малдена и других.
Библиотека Југословенске кинотеке данас чува изузетан фонд од преко 23.000 наслова о филму и телевизији, значајне колекције филмских и ТВ часописа, богату хемеротеку. Библиотека такође чува поклон збирке и легате наших истакнутих филмских стваралаца.
АКТИВНОСТИ
Југословенска кинотека од првих дана негује међународну сарадњу. Већ 1951. постаје редовна чланица Светске федерације филмских архива (FIAF).
Афирмацију и успон у европским и светским оквирима бележи од 1955. до 1981. када је њен директор био редитељ Владимир Погачић.
Кинотека је 1995. године постала члан Европске федерације филмских архива по позиву, као први члан изван Европске уније.
Члан Програмске комисије Светске федерације филмских архива годинама је био управник Музеја Кинотеке Динко Туцаковић.
На Генералној скупштини Европске асоцијације филмских архива 2017. у Болоњи директор Кинотеке Југослав Пантелић изабран је за члана Извршног одбора тог тела европске филмске архивистике, чији је члан био у два мандата (2018-2022).
Фестивал нитратног филма, основан 1999. године, нуди ретку прилику да се на великом екрану виде бисери филмске баштине из прве половине XX века.
Уметнички директор и селектор фестивала је управник Архива Кинотеке Александар Саша Ердељановић, а на програму су дела из фондова више десетина архива из целог света.
Старајући се о домаћој баштини, Кинотека је крајем 2016. организовала избор сто најбољих српских филмова у XX веку и прогласила их културним добром од великог значаја, што је и један од критеријума за њихово дигитално рестаурирање.
Уследио је изузетно важан, а истовремено атрактиван пројекат А1 Кинотека, у оквиру којег је до сада дигитално рестаурирано 33 класика српске кинематографије. Премијерне пројекције нових копија, уз разговоре с филмским ствараоцима, наилазе на велико интересовање публике и медија.
У сарадњи са компанијом А1 Србија и Домом војске Србије, Кинотека је 2022. године покренула пројекат А1 Кинотека летњи биоскоп, који привлачи велику пажњу публике, како због атрактивног и пријатног амбијента, тако и пажљиво одабраног филмског програма.
Издавачка делатност обухвата књиге из области филма и разноврсне публикације, а 2017. покренут је и часопис „Кинотека”, који се бави темама из историје седме уметности, али и збивањима на савременој филмској сцени.
Своја прва признања Кинотека је доделила 1956. пионирима нашег филма. Спомен-плакете Југословенске кинотеке добили су Милтон Манаки, Јосип Хала, Ернест Бошњак, Тито Строци и други, међу којима и постхумно Александар Лифка и Коста Новаковић.
Златни печат за допринос филмској уметности установљен је 1995. поводом прославе првог века филма. То признање до сада су добили истакнути страни и домаћи уметници: Ђузепе де Сантис, Лив Улман, Тео Ангелопулос, Никита Михалков, Јиржи Менцл, Кен Расел, Харви Кајтел, Вим Вендерс, Карлос Саура, Рејф Фајнс, Горан Паскаљевић, Емир Кустурица, Душан Макавејев, Мирјана Карановић, Богдан Диклић и многи други.
Југословенска кинотека 2020. године отвара сталну поставку, „Наш музеј филма”, која обухвата драгоцене експонате из предисторије и историје филма и прати развој домаће филмске уметности, све до краја 20. века. Национални комитет међународног савета за музеје (ICOM) проглашава „Наш музеј филма” за најбољи музеј у Србији те године.
Југословенска кинотека учествује у међународном пројекту Сезона филмских класика, који подржава Европска комисија, са идејом да се подигне свест о значају филмских архива и кинотека, о очувању филмског наслеђа, као и да то наслеђе приближи млађим генерацијама.
Кроз овај пројекат до сада су рестаурисани филмови „Грешница без греха” Косте Новаковића, „Клаксон” Кокана Ракоњца и „Заседа” Живојина Павловића.
На недавно одржаном 77. Канском фестивалу додељена је подршка за заједничку рестаурацију пројекту чији је носилац Југословенска кинотека, у сарадњи са филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, за рестаурацију филма „Крадљивац бресака” (1964).
За Дан Кинотеке одабран је 6. јун као дан када је одржана прва филмска пројекција у Београду и на Балкану – 1896. године у кафани „Златан крст” на Теразијама.
