Играни филм „Вирџина“ (1991) Срђана Карановића дигитално је рестаурисан у оквиру пројекта А1 Кинотека, а нова копија премијерно је приказана 20. новембра у Југословенској кинотеци.
Публици у препуној сали „Макавејев“ обратили су се редитељ и сценариста Срђан Карановић, глумци Марта Келер, Миодраг Кривокапић и Слађана Бебић, као и директор Кинотеке Југослав Пантелић и нова директорка компаније А1 Србија Јудит Алберс. Због великог интересовања филм је истовремено приказан у још једној дворани Кинотеке у Узун Мирковој улици.
„Вирџина“ је већ 35. филм који је А1 Кинотека дигитално рестаурисала у протеклих седам година и тако га трајно сачувала за будуће генерације, истакла је на почетку свечаности Сања Арсић Топаловић, која је задужена за овај пројекат у оквиру компаније А1 Србија.
Југослав Пантелић је изјавио да „имамо разлога да будемо поносни на оно што је урађено“ и изразио задовољство што се пројекат наставља.
У вези са „Вирџином“, како је приметио, постоје бројни куриозитети, између осталог, сматра се да је то последњи југословенски филм.
У погледу теме „и у времену када је настао деловао је врло провокативно, а данас, у контексту савремених филмских токова, чини се актуелним и може произвести нова читања“, рекао је Пантелић.
Јудит Алберс је истакла да јој је част и привилегија да први пут од како је на новој функцији присуствује премијери једног од ремек дела српског филма рестаурисаног у оквиру пројекта А1 Кинотека.
Напомињући да има обичај да гледа класичне филмове заједно са породицом, оценила је да овај пројекат спаја генерације и одражава бригу за културно наслеђе кроз повезивање уметности, историје и технологије.
Срђан Карановић, поздрављен бурним аплаузом, изјавио је да је овај филм сањао и припремао десет година, а снимао у доба почетка распада Југославије и то „баш на месту где је можда то почело, у околини Книна“.
„О разним авантурама, доживљајима и недаћама“ током тог процеса могло би дуго да се прича, рекао је Карановић, па упутио оне које интересују детаљи на часопис „Кинотека“, јер је у новембарском броју пренет његов разговор о томе са Стефаном Арсенијевићем, из књиге „Мало изнад тла“.
Што се тиче идеје овог филма, „чинило ми се да је прича о девојчици коју терају да буде мушко, а која то не жели, него жели да буде оно што јесте, уствари прича о ономе што и ми у својим животима и сазревањима увек желимо и чему тежимо – да нас околина пусти да будемо оно што јесмо, а не што би та околина хтела да будемо“, рекао је Карановић.
„Радује ме што разни људи чак и у свету памте тај филм још из времена када се појавио на фестивалима и што мисле да је и данас актуелан, можда и више него тада. Поносан сам на њега, а поносан сам и на труд свих чланова екипе из сада бивше Југославије, који су се врло здушно, заједно са мном, борили за њега и успели да та прича буде испричана“, истакао је Карановић наводећи да су на филму радили људи из Београда, Загреба, Париза, Сарајева, Новог Сада, Братиславе.
Марта Келер је као врло млада за насловну улогу у „Вирџини“ добила награду Феликс Европске филмске академије у Берлину 1991. године.
„То је била врло озбиљна прича једног детета, односно девојчице која је са 15 година добила тако значајну награду, а која није била свесна како треба да се понаша, како да носи ту славу. Било ми је врло необично, чудно. Ипак, изгледа да сам добро истрајала чим сам и даље у овој професији“, рекла је Марта Келер.
Њеног оца је играо Миодраг Кривокапић, који је приметио да се до „Вирџине“ већ био наиграо и у позоришту и на филму и телевизији, али да је овај филм за њега нешто посебно, те се обратио редитељу речима: „Хвала ти, Ђиђо, што си ме изабрао“.
„То је било невероватно искуство. Снимали смо га шест месеци и све нас је „тукло“, од политике, друштвених околности, до бура и ветрова, земљотреса. Све је некако било против тог филма, а с друге стране, то је једна од најбољих филмских екипа коју сам до сада имао. Невероватно друштво посвећеника. Наравно, то увек иде од главе. Ђиђа је то све скупа држао, имао је невероватно стрпљење и самопоуздање. Снимање смо два-три пута прекидали, али успели смо да га завршимо и поносан сам на тај филм“, изјавио је Кривокапић.
Слађана Бебић се присетила свог учешћа у „Вирџини“ када је имала само 12 година.
„Ишла сам тада у шести разред основне школе. Случајно сам изабрана или сам се мало више наметнула. Било је сјајно. Месец дана на снимању са оваквим режисером. И није ме заборавио. Послао ми је разгледницу из Америке 1992. године. У време рата када нико није добијао писма, ја сам добила од њега и од Марте“, испричала је Слађана Бебић.
„Вирџина“ је снимљена у продукцији београдског „Центар филма“. То је пети филм Срђана Карановића, једног од наших најзначајнијих аутора, који је рестаурисан у пројекту А1 Кинотека. На тој листи су „Мирис пољског цвећа“ (1977), „Петријин венац“ (1980), „Нешто између“ (1983) и „За сада без доброг наслова“ (1988).
