Југословенска кинотека била је домаћин сусрета европских и српских филмских уметника и професионалаца, организованог поводом седнице Борда Европске академије за филм (ЕФА), која се одржава у Београду од 8. до 10. јуна, а скупу у новом здању Кинотеке присуствовао је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић. Славна пољска редитељка Агњешка Холанд, председница Борда ЕФА добила је Златни печат Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности.
Признање јој је уручио директор Кинотеке Југослав Пантелић.
“Изузетно сам почаствована. Ово је врло лепа награда. Није ни много тешка, стаће у моју торбу и остаће са мном заувек”, рекла је Агњешка Холанд.
Како је изјавила, чланови Борда ЕФА су срећни што су у Београду, а она посебно, јер је ово за њу и једно сентиментално путовање.
“Била сам у Београду пре 35-40 година. Дивно је доћи опет, посебно зато што се налазимо на мести у чијем имену се помиње Југославија. Драго ми је што сам срела моје пријатеље са филмске школе у Прагу Горана Марковића, Срђана Карановића и Горана Паскаљевића”, рекла је Агњешка Холанд.
Она је захвалила филмској критичарки и чланици ЕФА Дубравки Лакић која је иницирала овај скуп, свим организаторима, као и министру културе на присуству.
“ЕФА је дом за филмске уметнике из целе Европе, а српски и југословенски филм су веома важан део европског филма, увек су то били и срећна сам да кажем да су то и данас. Иначе, ситуација у Европи је тешка, што није добро за људе, али је време кризе добро, односно инспиративно за филмове”, рекла је она.
Признање је овом приликом добила и директорка ЕФА Марион Доеринг. „Горки лист награду за допринос европској кинематографији” уручио јој је Војин Ђорђевић, креатор бренда који иначе има дугу традицију подршке филмским ствараоцима и филмској уметности.
Захваљујући се, Марион Деринг је рекла да се добро сећа “Горког листа” са Фестивала европског филма на Палићу, на којем је ова компанија додељивала награду за најбољи филм у програму “Паралеле и судари”.
Марион Деринг је подсетила да је ЕФА основана пре 30 година у Берлину, у време док су и тај град и Европа били подељени.
“Тада је са нама био један ваш колега – Душан Макавејев који је био добри дух Академије, један од наших очева-оснивача. Ми смо врло захвални на свему што је учинио за Академију”, рекла је Марион Деринг.
Министар Вукосављевић је, поздрављајући госте, изјавио да су овакве посете и дружења прилика да се европски филмски посленици упознају са новинама у српској кинематографији, као и да успоставе дубље контакте са српским ауторима, који су такође чанови ЕФА, а има их 35 међу 3.000 чланова Академије.
Вукосављевић је истакао да је ове године из буџета издвојено рекордних милијарду и пет милиона динара за кинематогафију ради подстицања наших стваралаца да наставе успехе на домаћем и међународном плану.
“Верујем да ће Србија постати стално место окупљања филмских стваралаца, као и да ће наши филмови и њихови аутори бити запажени на међународној сцени. И Београд и Србија су отворени за сарадњу у области кинематографије. Имамо и сјајне локације за снимање и врхунске професионалце у продукцији, а постоји и снажно опредељење за развој копродукцијских пројеката”, рекао је министар.
Вукосављевић је додао да Србија посвећује велику пажњу дигитализацији и рестаурацији филмова.
“Тиме се бави управо институција у којој се налазимо, на челу са својим виспреним директором господином Пантелићем, коме се захваљујем на труду који улаже за рестаурацију и дигитализацију филмова. То је један од начина да свету покажемо богатство које имамо у овој области”, нагласио је министар.
Југослав Пантелић, и сам члан ЕФА, пожелео је добродошлицу колегама, наводећи да скупу присуствују и гости 20. Фестивала нитратног филма, који је у току у Кинотеци уз учешће 34 филмска архива.
“Југословенска кинотека спада у ред најбогатијих филмских архива у Европи. Чувамо више од стотину хиљада филмских копија, као и мноштво других архивских материјала везаних за филм”, рекао је Пантелић. Он је додао да је у току ове године публици представљено пет рестаурисаних култних остварења српске и југословенске кинематографије, а да је један од тих филмова – “Кад будем мртав и бео” приказан и на Берлиналу.
Затим је гостима приказан краткометражни филм из Архива кинотеке “Симфонија једног града” (1941) аутора Макса Калмића.
EFA Board Meeting – полугодишња седница управљачког тела ЕФА, које чине еминентни редитељи, продуценти и челници фондова из Европе, одржава се од 8. до 10. јуна у Београду на иницијативу и у организацији Дубравке Лакић, филмског критичара и члана ЕФА из Србије, уз подршку стратешких партнера Филмског центра Србије и бренда Горки лист.
Тим поводом сусрет са српским филмским ствараоцима и професионалцима имаће, поред Агњешке Холанд и Марион Доеринг, шпански продуцент Антонио Саура (подпредседник Борда), исландски редитељ Балтазар Кормакур, директор Филмског фонда Израела Катријел Шори, као и продуценти из Италије, Румуније, Шпаније, Француске, Велике Британије, Немачке, Пољске, Данске, Летоније и Бугарске.
Радни део боравка управљачког тела ЕФА у Београду највећим делом односи се на припреме церемоније доделе годишњих ЕФА награда, популарних „европских оскара”, која ће се ове године у децембру одржати у шпанском граду Севиљи. Чланови борда ЕФА разматраће и прве пристигле кандидатуре за ту награду, као и текућа питања у вези са активностима и стваралачким напорима више од 3.000 чланова ове институције.
ЕФА је основана пре 30 година током Берлинског фестивала, са циљем да уједињује европске филмске ствараоце без обзира на националне или политичке границе и понуди заједничку платформу за промоцију, сарадњу и размену искустава. Један од првих чланова ЕФА постао је наш славни редитељ Душан Макавејев, који је био и дугогодишњи члан Борда Академије, а касније је и редитељ Горан Паскаљевић био у Борду у два мандата.