У Свечаној сали Југословенске кинотеке одржан је први догађај у оквиру пројекта Vip Кинотека - специјална пројекција рестауриране копије филма Ко то тамо пева, у присуству аутора и чланова екипе који су се пред многобројним званицама из културног и јавног живота са задовољством, али и сетом присетили настанка овог култног остварења из 1980. године.
Буран аплауз добили су редитељ Слободан Шијан, сценариста Душан Ковачевић, директор фотографије Божидар Бота Николић, глумци Неда Арнерић и Боро Стјепановић, драматург Филип Давид. Као изненађење наступили су музичари из филма Миодраг и Ненад Костић који су уочи пројекције уживо извели чувену нумеру "За Београд, с фирмом Крстић".
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је значај пројекта Vip Кинотека за очување српске филмске баштине, као и сложеност посла дигиталне рестаурације, фрејм по фрејм, за шта Кинотека има професионално обучене кадрове.
Изузетно нам је задовољство што смо у овом важном послу нашли одличног партнера у компанији Вип мобајл и надам се да ћемо још дуго радити заједно, изјавио је Пантелић.
Генерелни директор Vip-а Дејан Турк подсетио је да та компанија послује у Србији десет година.
У овом пројекту покушали смо да повежемо оно што је било најбоље у прошлости са будућношћу, кроз дигитализацију. У наредних годину дана биће најмање десет рестаурираних филмова. Драго ми је да је први филм баш Ко то тамо пева, уз који иде пуно мојих емоција, уз који сам одрастао као дечак у Словенији, рекао је Турк. Како је додао, идеја је потекла из кафане Код лепог Миће (Костића) уз чије је песме започео са колегама разговор о томе како сачувати Ко то тамо пева и друге велике филмове.
Хтели смо да помогнемо да се ти филмови дигитализују, а ту је Југословенска кинотека најбољи могући партнер. Ово је тек почетак једне сјајне и дуге приче, изјавио је Турк.
Слободан Шијан је приметио да је у процесу дигиталне рестаурације поправљана слика, али није поправљен сам филм.
Филм је исти као што је и био. Надам се да још увек функционише. И ја ћу сада да га погледам у континуитету и видећемо да ли се то држи, рекао је Шијан и поменуо колеге захваљујући којима је успео да направи тако добар филм, присутне, али и оне којих више нема - сценографа Вељка Деспотовића и костимографа Миру Чохаџић.
Душан Ковачевић је приметио да се уз поновну премијеру осећа донекле тужно, али да је добро кад већ радите да направите нешто што ваља, а то што ваља зависи само од вас.
Све оне приче – немамо овога, немамо онога, па ми у прнципу никад ништа нисмо имали. Сада исто немамо, али треба ови нови клинци да се прилагоде томе да може да се прави филм пре свега из осећања лепоте. Овај филм је драгоцен зато што у себи спаја неколико жанрова, мислим да је ту тајна његове успешности током готово 40 година. То је и музички филм и комедија, драма и ратни филм, уз то је и роуд муви и све оно што нас подсећа на сјајне америчке филмове на којима смо одрасли. И наравно уз наше сјајне глумце. Да њих није било, овај филм не би ваљао ништа, изјавио је Ковачевић.
Божидар Николић се присетио веселих детаља са снимања, али и тога како многи нису веровали у овај филм. Само је Павле Вуисић потпуно веровао, храбрио и држао целу екипу на окупу, рекао је Николић додајући да није било лако снимати по цео дан у аутобусу у Делиблатској пешчари.
Неда Арнерић је признала да стварно нису веровали. Мислили смо да радимо само једну од прича која се догађа филмском глумцу у дугој каријери. Били смо врло опуштени, лепа су била путовања на снимање, а путовали смо сваки дан јер није било пара да боравимо на локацији. У аутобусу из Београда до Делиблатске пешчаре било је забавно, за разлику од филмског аутобуса. Сећам се врућине, смога, суза од дима из пећи. Међутим, када је филм направљен, већина нас је рекла: Вау, па ово је генијално, испричала је она.
Боро Стјепановић је изјавио да је узбуђен и тужан. Пројекат Vip Кинотека је велика ствар јер спасава од пропадања значајне филмове, али дошао сам овде пре свега зато што сам пребројао колико нас је мало из глумачке екипе живих, рекао је он.
Хтео бих да споменем и Ташка (Начића) и Пају (Вуисића) и Бату (Стојковића) и Гагу (Николића), Бору (Тодоровића), Алију (Слободана Алигрудића). Они су стварне легенде, велике улоге су направили. Ипак, не бих се сложио са Душком да је сва заслуга на глумцима. Играли смо ми у многим филмовима, али никада тако добро, тако духовито и узбудљиво као по овом сценарију, у овој режији и са овом камером, истакао је Стјепановић.
Филип Давид је нагласио да је рад на овом сценарију био нешто најлепше и најдуховитије у његовом животу. Смејао сам се са Шикијем и Душком док смо разговарали о тим сценама и већ смо их видели као филм. Готов филм сам гледао бар 20-30 пута и увек ми је било као први пут, временом није ништа изгубио, рекао је Давид.
Публика ће ову „подмлађену” верзију Ко то тамо пева, филма који је проглашен за најбољи српски играни филм, моћи да види на великом платну у Кинотеци и 20. децембра.