БИБЛИОТЕКА ОЛГА ДОБРОВИЋ
Југословенска кинотека има специјализовану стручну библиотеку, једину те врсте у нашој земљи, значајну и по светским мерилима, са изузетним фондом филмских наслова и богатом хемеротеком са око милион новинских исечака о филму и филмским ствараоцима, која постоји од 1949. године, и за чији је настанак и савремено организовање била заслужна Олга Добровић, њен оснивач и први руководилац. Фонд библиотеке који се састоји од преко 23.000 наслова монографских и серијских публикација, те представља изузетно културно и јавно добро, које је доступно како истраживачима и студентима, посебно Факултета драмских уметности, тако и најширој публици. Ова библиотека, је незаобилазна за све оне који су посвећени студијама и разним врстама бављења филмом, али и за оне који би да употпуне своју филмску културу, знања о филму или просто имају жељу да буду информисани.
Олга Добровић
Библиотека Југословенске кинотеке добила је име Олге Добровић (1903-1994), која ју је основала и водила током првих деценија, а нови назив званично је проглашен на Дан Кинотеке, 6. јуна 2024.
Олга Хаџи, удата Добровић, (1903-1994) образовање је стекла у Будимпешти, а поред мађарског одлично је савладала и немачки и француски језик. За Петра Добровића, чувеног српског сликара, удала се 1925. године, а 1926. Родила сина Ђорђа. Посвећеност супругу Петру и његовом делу постала је битна одредница њеног живота.
Формално је постала библиотекар и библиограф 1949, када је Комитет предао књиге и документацију новооснованој Југословенској кинотеци. Олга је не само водила и усавршавала ту библиотеку и старала се о њеној афирмацији у светским размерама, већ је преводила и помагала теоретичарима, критичарима, историчарима филма.
Као особа бритке интелигенције и велики познавалац филмске литературе, била је у библиотеци Кинотеке „неофицијелни педагог“ у „неформалној школи нашег филма“, генерацијама студената филма, консултант многим југословенским синеастима, који су управо у тој библиотеци почели са стварањем својих значајних филмских каријера, као што су нпр: Влада Петрић, Вучићевић, Душан Стојановић, Владимир Погачић и многи други. Учествовала је у настајању два велика часописа за филм, „Филм“ и из 50-тих и „Филм данас“ с краја 50-тих година двадесетог века. Активно је радила у библиотеци до 1979. године. Специјализована филмска библиотека са поносом носи њено име.
Историјат библиотеке
Интегрални део Архива Југословенске кинотеке је стручна и специјализована у области филма и телевизије, Библиотека Југословенске кинотеке. Оформљена је, испрва у оквирима Комитета за кинематографију владе ФНРЈ, 1949. године, а затим, када је Комитет 1953. расформиран, делује одмах као виталан део Југословенске кинотеке, под надлежношћу Секретаријата за просвету НР Србије, па града Београда и Министарства за културу Републике Србије, у простору у Кнез Михаиловој 19.
Одмах јој је задата вишеструка функција: практично-истраживачка, просветитељска, научно-теоријска, и популаризаторска, уз њен конвеционалан библиотечки посао.
Библиотека Кинотеке је своје задатке испуњавала тако успешно да је, као својеврсна алтернативна академија драмских уметности омогућила стварање читаве плејаде синеаста (Погачић, Ђорђевић, Радичевић, Макавејев, Петровић, Павловић, Жилник, Година, Шијан, Паскаљевић, Марковић, Карановић, Драгојевић, Зечевић… да наведемо само неке), али и филмских новинара, критичара, теоретичара, универзитетских професора, историчара и естетичара филма и телевизије, мултимедијалних интелектуалаца, који су, са своје стране створили југословенску и српску кинематографију, и телевизију – и својим успесима прославили је широм света.
Библиотека Кинотеке је служила као официјелна редакција најутицајнијег филмског часописа „Филм данас“ који је 1958/59. издавала Кинотека, а у којој су, под уредничким вођством Владимира Погачића (тада већ славног редитеља и директора Кинотеке) писала највећа имена националне кинематографије и културе уопште: Макавејев, Петровић, Павловић, Вучићевић, Стојановић, Богдановић, Аћимовић, Стојановић, Глумац, Царина, Милошевић и др.
Библиотека данас
Библиотека Југословенске кинотеке данас чува изузетан фонд од преко 23.000 наслова о филму и телевизији, значајне колекције филмских и ТВ часописа, богату хемеротеку. Библиотека такође чува поклон збирке и легате наших истакнутих филских стваралаца: Легат Душана и Борке Стојановић, Легат Милана Влајчића, Поклон збирка Славка Воркапића, Владе Петрића, Дејана Косановићa, Владимира Погачића, Ванде Крајиновић, Николе Мајдака и Николе Стојановића. То је фонд који представља изузетно културно и јавно добро.
До почетка 21. века Библиотека је имала просечно између 1.000 -1.500 читалаца годишње, док их сада има око 600, уз разумљив отклон због развоја интернета и модерних начина комуникације, процеса дигитализације грађе и сл., па библиотека електронском поштом и осталим видовима електронске комуникације одговара годишње на око 1500 упита из земље и иностранства.
Од 2017. године Библиотека је чланица COBISS-а - националног кооперативног библиотечко-информационог система Народне библиотеке Србије.
Библиотека Кинотеке је стационирана у Узун Мирковој 1 која је на располагању корисницима и у којој је похрањен комплетан књишки фонд. Наменски је прилагођена потребама модерне билиотеке и њен централни део је савремено опремљена читаоница, са 24 читалачка места, слободнoм Wi-Fi везом, прикључцима за персоналне рачунаре…
У току је имплементација Медијатеке која, за сада, на неколико рачунара даје посетиоцима могућност да у читаоници гледају одабране филмове у издању Југословенске кинотеке.
Библиотека Кинотеке има широк профил корисника: од заинтересованих љубитеља филма, преко средњошколаца, будућих и садашњих студената уметничких академија (са посебним тежиштем на филм и ТВ), постдипломских студената најширег дијапазона студија из земље и иностранства, доктораната, домаћих и страних универзитетских професора из свих области друштвених (понекад и техничких) студија, новинара, критичара, сценариста, редитеља, итд.
Важно је напоменути да Библиотека Југословенске кинотеке функционише по принципу јавне читаонице, тако да она није "резервисана" само за ужи круг људи који на филмску уметност гледа из стручног угла, већ је на располагању свима које филм занима и желе да сазнају нешто више о њему и најновијим збивањима у свету филма.