Један од првих филмова у којима се истакла европска глумачка звезда са ових простора Ита Рина – „Буђење пролећа“ (Frühlings Erwachen, 1929) немачког редитеља Рихарда Освалда, наша публика ће моћи да види на 20. Фестивалу нитратног филма, 9. јуна у Музеју кинотеке.
Главни ликови у филму су Мориц, син строгог званичника, вредан, али упркос труду лош ђак, његов талентовани пријатељ из богате породице Мелхиор, стидљива Вендла и њена другарица Илзе, која је отворена и без предрасуда. На једној забави Вендла се зближава с Мелхиором, а Илзе флертује с Морицом, кога отац ујутро због пијанства кажњава батинама. На путу до школе Мелхиор подмеће Морицу књигу о зачећу, она случајно долази до професора, Морица због тога избацују из школе и он у очајању изврши самоубиство. Истог дана Вендла први пут води љубав с Мелхиором и затрудни. Мелхиор признаје да је подметнуо књигу и оптужује професора за смрт свог пријатеља, након чега и њега избацују из школе. Вендла умире током нелегалног абортуса. У очају Мелхиор се на Морицовом гробу пита да ли је вредно живети после свега, али му професор пружа људску подршку и разумевање.
Ова „трагедија о љубави, трудноћи, очајању, смрти тинејџера и притиску моралистичког и лицемерног буржоаског друштва” заснована је на истоименој драми немачког аутора Франка Ведекинда. Редитељ Освалд, познат по раду на тада забрањеним темама у вези са сексом, еротиком и хомосексуализмом (у филмовима „Проституција” и „Другачији од других”, оба из 1919. године), направио је слободну обраду Ведекиндовог дела и прилично га поједноставио, па га ни критика ни публика нису најбоље прихватиле.
Значај тог филма, осим сјајне улоге младе Тони ван Ајк, јесте и у појави једине југословенске женске филмске звезде између два рата Ите Рине, којој је рола страсне и осећајне Илзе донела улазницу за велике и водеће улоге у будућности.