Дан Југословенске кинотеке – 6. јун биће обележен свечаним уручењем Златних печата и отварањем 19. Фестивала нитратног филма, најавио је директор Кинотеке Југослав Пантелић 2. јуна на конференцији за новинаре. Златни печат за допринос филмској уметности ове године добило је двоје истакнутих српских уметника, глумци Оливера Катарина и Петар Божовић. То највише признање које додељује ова институција културе од националног значаја биће уручено лауреатима 6. јуна увече у Свечаној сали новог здања Кинотеке.

 

Фестивал нитратног филма, како је истакао Пантелић, понудиће од 6. до 16. јуна богат програм са значајним насловима светске кинематографије, од којих већину није имала прилике да види данашња публика. Директор је изразио задовољство што ће на отварању фестивала бити приказана три документарна филма о Београду између два светска рата, која су дигитално рестаурисана у Кинотеци. Он је најавио да ће ти филмови бити доступни и у blu-ray и DVD формату.

Пантелић је подсетио да је за Дан Кинотеке изабран датум прве филмске пројекције у Београду и на Балкану – 6. јуна 1896. године у кафани Код златног крста и да је Београд био десета светска престоница у којој су приказане покретне слике браће Лимијер.

Оснивач и селектор Фестивала Александар Саша Ердељановић најавио је 46 филмова у 33 термина током 11 дана и гостовање чак 30 архива.

„Највећи број филмова имаће своју српску премијеру. Трудили смо се да за свакога буде понешто, ту су филмови најразличитијих жанрова, играни, документарни, филмски журнали. Слично као на фестивалу у Болоњи, који нам је узор, водили смо рачуна да буду заступљени и филмови из немог периода и класици снимљени после 30-их година, дакле звучни филмови”, рекао је Ердељановић.

„Част нам је да Фестивал отварамо са нашим програмом”, рекао је он. „Филм Београд из 1919. године снимила су два вероватно руска имигранта Иванов и Матушевич. Филм Београд, престоница Краљевине Југославије, који је приказан ове године на Фесту, али смо у међувремену дигитално рестаурисану копију још мало полирали, сада ће имати званичну кинотечку премијеру. То је дело Војина Ђорђевића, истакнутог предратног филмског радника и публицисте, човека који је у Београд у оно доба довео Џозефину Бекер и глумца Ивана Петровића. Филм Београд из 1932. године је један од првих звучних филмова који је снимљен овде. Реч је о чешко-југословенској копрдукцији коју су урадили загрепчанин на раду у Прагу, један од оснивача студија Барандово Лавослав Рајхл и његов пријатељ, такође оснивач Барандова Јулијус Шмит”, испричао је Ердељановић.

Напомињући да је тешко издвојити само неке наслове из обимног и квалитетног програма, ипак је скренуо пажњу на Реконструкцију (1968) Луцијана Пинтилијеа, коју су румунски критичари прогласили за најбољи румунски филм свих времена, као и на Дивљу девојку (1932) Раула Волша, која је тек пре неколико година пронађена у Америци и приказана у Музеју модерне уметности.

„Ове године смо успоставили сарадњу са америчким архивима, а прошле године и нову везу са Кинотеком НР Кине, тако да сада можемо да кажемо да приказујемо филмове из Европе, Азије и Америке”, нагласио је Ердељановић.

„На Фестивалу ћемо ове године први пут видети један од најбољих кинеских филмова свих времена – Улични анђео из 1937. године. Ту су и филмови који су приказивани последњих година на фестивалима у Порденонеу и Болоњи, као што је Козачки бич Џона Колинса, битне личности у историји америчког филма, редитеља кога су критичари сматрали јединим правим настављачем дела Дејвида Грифита, али је нажалост преминуо 1918. у својој 37. години, те су његови филмови дуго били заборављени”.

„На програму је и један од најбољих југословенских филмова Три Ане (1959) Бранка Бауера, који је такође био заборављен. Продуцирао га је Вардар филм из Скопља, па се води као македонски, али је снимљен на српскохрватском језику у Београду и Загребу са српским и хрватским глумцима”, навео је Ердељановић.

„Ту је и Земља Тому Уциде, један од најбољих јапанских филмова 30-их година и један од њихових првих звучних филмова. По први пут ћемо имати прилику да видимо целу Марсејску трилогију чувеног редитеља Марсела Пањола, са легендарним глумцем Ремијем у главној улози. Дан уочи Фестивала биће приказана прва два дела – Маријус и Фани, која су у власништву Кинотеке, а на Фестивалу и трећи део – Цезар, који никада није приказан код нас, а новоизрађену копију добили смо од Француске кинотеке. Из Словеније долази документарни филм Ита Рина, филмска звезда која је одбила Холивуд, редитељке Марте Фрелих и познатог сниматеља Рада Ликона”, истакао је селектор, подсетивши да је Ита Рина била прва филмска звезда са ових простора и да је већи део живота провела у Београду.

Ердељановић је најавио и долазак око 30 гостију из 13 земаља, представника архива и филмских посленика из региона, али и из Кине, Русије, Финске, Италије …

У оквиру фестивала први пут ће бити одржан научни скуп под насловом Балкански филм на раскршћу, са поднасловом Од нитратног до дигиталног, у организацији Факултета драмских уметности. Проф. др Невена Даковић изразила је у име ФДУ захвалност Кинотеци и Филмском центру Србије на помоћи у реализацији скупа чије се теме крећу од филмске баштине и наслеђа, преко жанровских и стилских трендова у савременом балканском филму, до копродукција, дистрибуције и дигитализације филмова.

Посебан догађај на фестивалу биће џез концерт познате певачице Катарине Качунковић 10. јуна, после филма Лице жене, са Ингрид Бергман.

„У сталној потрази за лепим просторима за концерте обратила сам се људима из Кинотеке, а они су јако добро одреаговали. Срце ми је пуно”, изјавила је Катарина Качунковић и нагласила да ће на концерту свирати пијаниста Владан Миленковић, некадашњи студент, а сада професор на Берклију, који дуго није наступао у Београду.

„Рекла бих да је Миленковић клавириста џеретовског типа, тако да можемо да очекујемо један заиста уметнички приступ нумерама из филмова. Свираће и наши музичари Вук Брадић на гитари, Бранко Марковић (контрабас) и Душан Иванишевић (бубањ). На програму су, у складу са Фестивалом, две незаборавне нумере из 30-их година, из филма Лаура и песма Смајл коју је компоновао Чарли Чаплин. Обухватићемо филмску музику по декадама од 30-их до данас”, најавила је Катарина Качунковић.

Након фестивала настављају се редовни програми, током јуна циклус Великани светског филма посвећен Ворену Битију, избор филмова који је сачинила хрватска ликовна уметница Јагода Буић, стални програм Шок коридор и други, а пројекције ће се наставити и током лета, рекао је управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић.

„Радимо 360 дана у години” приметио је он и најавио програм Варљиво лето 2017. У јулу и августу у новом здању Кинотеке биће две пројекције дневно, од 18 и од 20,30 сати. Програм отвара Варљиво лето ’68 Горана Паскаљевића, а затвара Велика лепота Паола Сорентина.

„Бирали смо филмове у којима лето има једну од главних улога, а сваки наслов имаће по две пројекције”, рекао је Вујовић.

Југослав Пантелић је саопштио да на почетку нове сезоне, од септембра, Кинотека улази у другу фазу пројекта Сто најбољих српских филмова. „Оно што смо покренули крајем прошле године избором те листе, од јесени настављамо и прелазимо на комплетну дигиталну рестаурацију, а кренућемо наравно од броја 1 са те листе, филма Ко то тамо пева Слободана Шијана”.

Почетак наредне сезоне обележиће и отварање Легата Драгана Николића и Милене Дравић. Велики пројекти до краја године су и изложбе о глумцу Светиславу Ивану Петровићу и сценографу Вељку Деспотовићу, најавио је директор Југословенске кинотеке.