Поводом обележавања прве годишњице смрти Душана Макавејева, Антолошки филмски архив из Њујорка представља прву велику северноамеричку ретроспективу филмова овог светски познатог редитеља, која ће се одржати од 26. фебруара до 8. марта 2020, под називом Dušan Makavejev, Cinema Unbound.
Макавејев је најбоље остао упамћен по свом разорном смислу за хумор, провокативним и пионирским методама филмске монтаже и бескомпромисном политичком ангажману. Дао је главни допринос златном добу европског и међународног филмског модернизма 1960-их и 1970-их година прошлог века.
Душан Макавејев (рођен 1932.) сазрева у периоду после Другог светског рата, током првих година постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Готово пет деценија је активно учествовао у формирању кинематографских, али и ширих културних и интелектуалних струја у својој домовини. Од члана кино-клуба и активисте педесетих година 20. века до редитеља неконвенционалних кратких документарних филмова почетком шездесетих година 20. века, Мак се (како су га звали пријатељи и колеге) средином и крајем 1960-их година доказао као један изузетно иновативан аутор радикалног естетског и друштвено-политичког сензибилитета.
Његов дебитантски дугометражни играни филм „Човек није тица“ из 1965. године снимљен је за време плодоносних нових филмских тенденција унутар југословенске кинематографије. До краја те деценије стекао је међународну славу са још два играна филма, а 1971. је режирао своје ремек дело „W.R. – Мистерије организма“, чувено дело политички контроверзног југословенског Црног таласа и контракултурне револуције у САД. У наредним деценијама уследиле су међународне продукције и ко-продукције које су несумњиво биле укорењене у Макавејевљев еманципацијски и политичко-надреални филмски израз.
Макавејево место у пантеону филме уметности је неоспорно. Ова ретроспектива представља целокупан редитељски опус Макавејева, а сви играни филмови приказиваће се са 35 мм филмске траке. Програм такође нуди и избор кратких филмова који илуструју необуздану креативност његових раних радова. Међународна филмска култура је 2019. године изгубила једног истинског великана. Међутим, Макови филмови настављају да живе као путокази који пружају наду у вечној потрази за тајнама, љубавима и радостима које осветљавају пут ка бољој будућности.