Редитељ и сценариста Младен Ђорђевић предао је своје филмове на чување Југословенској кинотеци. Хард диск са шест дугометражних и кратких остварења званично је уручио управнику Музеја кинотеке Марјану Вујовићу 9. септембра у сали у Косовској, уочи ретроспективе његовог опуса.

 

У оквиру 4. Мерлинка класик фестивала у Музеју кинотеке се 9. и 10. септембра приказују Ђорђевићеви дугометражни документарци „Сумрак у бечком хаустору“ и „Made in Serbia“, дугометражни играни „Живот и смрт порно банде“ и кратки филмови „Живи мртваци“, „Пена за бријање“ и „Саша“.

Ђорђевићев најновији филм „Радничка класа иде у пакао“ тек чека премијеру овог месеца и то на фестивалу у Торонту.

Вујовић је пожелео добродошлицу публици и подсетио да је Ђорђевић био један од првих уредника програма Кинотеке „Мој избор“.

„Младен је овде увек радо виђен, али нисмо имали његове филмове у Архиву. Драго нам је да су сада на свом месту“, изјавио је Вујовић.

Ђорђевић је изразио задовљство што ретроспектива обухвата и његове кратке филмове, јер се јако ретко приказују.

„Један је из Центра за визуелне комуникације „Квадрат“, школе коју сам похађао још пре студија – „Пена за бријање“. Мислим да је то најзначајнији од мојих кратких филмова, зато што је у питању СФ кемп. Снимљен је 2000. и 2001. године. Ту је и први испитни филм на Факултету драмских уметности „Живи мртваци“, док је „Саша“ део омнибуса „Једнаки“ из 2014. године“, рекао је Ђорђевић.

Захваљујући се Мерлинка фестивалу и Кинотеци на организацији ретроспективе, изјавио је да му је драго што је део тог фестивала поготово што управо ради на сценарију о Мерлинки, односно Вјерану Миладиновићу и додао да ће то бити дугометражни играни филм, мало скупљи, а нада се да ће га снимати за око две године.

Након отварања програма Ђорђевић је у изјави за наш сајт приметио да „када Кинотека прави ретроспективу све чешће јој аутори предају своје филмове“.

„Кинотека и треба да чува наше филмове. Ми смо сви одрастали и учили се на кинотечким филмовима, тако да је ред да она то добије и сачува за сва времена“.

Ђорђевић се осврнуо на чињеницу да му је опус релативно малобројан: „Сазревао сам у време када се код нас јако мало снимало, 90-их и почетком 2000-их година. Сада се, срећом, више снима, али за мене је током већег дела каријере финансирање било јако компликовано. Због тога са своје 44 године имам тек четири дугометражна филма. Надам се да сада нећу правити толике паузе, да ћу чешће снимати“.

С друге стране, његови радови су имали велики од‌јек у филмским круговима, а на питање да ли сматра да утичу на данашње генерације младих редитеља изразио је уверење да сигурно утичу.

„Неки су ми то чак и рекли. Сматрам да је разлог у томе што су то филмови који су испитивали и померали границе, изазовни филмови који су уносили неку свежину у српску кинематографију. Мислим да је то привукло младе ауторе и можда их охрабрило за неке њихове подухвате“.

Свој следећи филм радиће према аутобиографском роману Вјерана Миладиновића (1958-2003), али са ауторским одмаком.

„Сценарио се доста базира на сведочењима његових преживелих пријатеља. Интервјуе са њима радио сам још пре десет година. Сада се осећам зрелим да уђем у реализацију филма. Биће компликовано за финансирање, јер је то филм епохе, обухвата период од 60-их година 20. века до првих година 21. века. А тема је универзална. Ја волим те ликове са руба друштва, аутсајдере, њима се бавим у свим својим филмовима“, истакао је Ђорђевић.