ајен српског глумишта Михаило Миша Јанкетић преминуо је 15. маја у Београду у 81. години.
Један од највећих глумаца на простору бивше Југославије у дугој и богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију.
Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, награде Удружења филмских глумаца за животно дело – Павле Вуисић.
Рођен је 24. маја 1938. године у Новом Саду. Гимназију је завршио у Београду. Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету, али је после три године прешао на Академију за позориште, радио, филм и телевизију. Дипломирао је 1962. у класи професора Мате Милошевића.
На филму је сарађивао са најзначајнијим домаћим редитељима. У филмографију Мише Јанкетића улазе остварења „Сан“ Пурише Ђорђевића, „Како су се волели Ромео и Јулија?“ Јована Живановића, „Опатица и комесар“ Гојка Шиповца, „Хороскоп“ Боре Драшковића, „Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда“ Жике Митровића, „Девојка са Космаја“ Драгована Јовановића, „Свадба“ Радомира Шарановића, „Зимовање у Јакобсфелду“ Бранка Бауера, „Светозар Марковић“ Едуарда Галића, „Како сам систематски уништен од идиота“ Слободана Шијана, „Почетни ударац“ Дарка Бајића, „Секс – партијски непријатељ бр.1“ Душана Сабоа, „Пети лептир“ Милорада Милинковића…
Играо је у тв драмама и серијама: „Димитрије Туцовић“, „Отписани“, „Салаш у Малом Риту“, „Непокорени град“, „Сиви дом“, „Вук Караџић“, „Бољи живот“, „Заборављени“, „Срећни људи“, „Породично благо“, „Убице мог оца“, „Жмурке“…
Миша Јанкетић је био члан ансамбла Југословенског драмског позоришта од 1962. до 1998. године. У том периоду остварио је више од шездесет улога. Последњу премијеру имао је прошлог пролећа у представи „Краљ Бетајнове“.
На сценама ЈДП-а био је Иго у „Прљавим рукама“ Жан Пол Сартра, Љуба Врапче у представи „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића, Раскољников у „Злочину и казни“ Достојевског, Стенли у драми „Трамвај звани жеља“ Тенесија Виљамса, Хорват у Крлежином „Вучјак“у, Војвода Мишић у „Колубарској бици“ и „Ваљевској болници“ Добрице Ћосића, Благоје у „Путујућем позоришту Шопаловић“ Љубомира Симовића, Гавриловић у Стеријиним „Родољупцима“, Јеврем Прокић у „Народном посланику“ Бранислава Нушића…
Са великим успехом играо је и на сценама других позоришта. Стеријине награде добио је за улоге Јагоша Краља („Клаустрофобична комедија“, 1987, Звездара театар), Јеврема Прокића („Народни посланик“, 1991, ЈДП), Књаза Николе („Принцеза Ксенија од Црне Горе“, 1994, Црногорско народно позориште) и Чика Драгог („Смртоносна мотористика“, 2005, Атеље 212). Добитник је и великог броја других позоришних награда.
Михаило Јанкетић се бавио и педагошким радом као професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Драмски уметник Михаило Миша Јанкетић биће сахрањен у суботу 18. маја у 15 часова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Опело почиње у 14.30. Комеморација ће бити одржана у Југословенском драмском позоришту истог дана у 12 часова.