Жана Моро, француска глумица преминула је 30. јула 2017. у свом дому у Паризу, у 90. години.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2017/07/la_notte-1961.jpg)
Каријеру је започела 1946. у позоришту Комеди франсез у Паризу са којим је дебитовала 1947. на фестивалу у Авињону.
Године 1949. започиње и своју филмску каријеру заигравши у филму Dernier amour, редитеља Жила Стелија. Прославила се у филмовима француског новог таласа, наметнувши се као хероина тог новог покрета и као омиљена глумица многих редитеља, попут Антонионија, Луја Мала, Трифоа.
Остварила је и више од 140 улога на филму и телевизији. Неки од антологијских филмова које памтимо по њеним улогама су: Лифт за губилиште (1958) Луја Мала; Ноћ (1961), редитеља Микеланђела Антонионија; Жил и Џим (1962), Франсоа Трифоа; Процес (1962), Орсона Велса, Дневник једне собарице (1964), Луиса Буњуела; Вива Марија (1965) Луја Мала; Невеста је била у црнини (1968) Франсоа Трифоа; Мало позориште (1969) Жана Реноара; Луис (1972) Филипа де Брока и многе друге.
![](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2017/07/La-mariee-etait-en-noir-1968.jpg)
За филм Moderato cantabile, редитеља Питера Брука, 1960. године награђена је за најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Кану. Добитница је и награде Цезар за филм Старица која је ходала морем Лорана Ајнемана 1990. године.
Као редитељка и сценаристкиња дебитовала је на филму Lumiere (1976), у коме је играла и главну улогу. Након тога режирала је још један играни филм: L’adolescente (1979), и један документарни: Lilian Gish (1983).
Остаће упамћена по својој харизми, дубоком гласу и непрегледном таленту којим је пленила са филмског платна.