У оквиру другог издања Недеље италијанског филма у свету – Fare Cinema и поводом 140 година дипломатских односа између Италије и Србије, Италијански институт за културу у Београду представља изложбу „Кораци“ Алфреда Пирија која се отвара у среду, 15. маја, у 15.00 часова у Југословенској кинотеци.

 

Инсталација Алфреда Пирија у згради Југословенске кинотеке насловљена је „Кораци“, као и остала његова дела реализована од 2003. до данас. Иако користе исти пројектни и технички метод, ова дела се разликују међу собом по избору места и сходно томе имају другачији исход. Унутар Пиријевог истраживања, инсталација „Кораци“ представља изузетно успешан концепт који је реализован на местима од изузетног симболичног значаја као што су Картузијански манастир Свети Лоренцо у Падули (2003), Цезаров форум у Риму (2007), Национална галерија модерне уметности (2011) и Галерија Академије у Фиренци (2012), Палата Алтемпс у Риму (2018). Ово дело према Кораду Болоњи представља „савршену алегорију сећања на традицију која као да се обрушава на земљу остављајући трагове прошлости у траговима крхотина времена“.

Дело се састоји од низа огледала која су постављена на поду великог атријума на улазу у Кинотеку. Унутрашњи зидови зграде, заједно са експонатима Музеја Југословенске кинотеке, рефлектују се на површину огледала удвајајући се у њој и стварајући визију простора (и времена) који се стропоштава анулирајући нормално коришћење тог дела зграде. Улаз у Кинотеку са својом ширином у центру постаје место које се може сматрати сличним онима које је пројектовао Пиранези, са степеницама које се пењу и спуштају ка незнаним дестинацијама. Што се више пењу, утолико више расте дубина нестварно пројектоване визије ка бескрајном простору у којем је оријентација комплексна. Намера је да се створи простор који је у стању да генерише визуелно изненађење због којег свест о познавању историје и материје са којима се суочавамо није довољна да спречи задивљеност која се у нама ствара.

Алфредо Пири је рођен у Козенци 1957. али живи и ради у Риму већ дужи низ година. Бави се сликарством, скулптуром, радовима на папиру и амбијенталним делима. Његов језик показује сталну пажњу за простор, површину, боју, стварајући праве амбијенте светлости. Свако дело постаје просторно, емоционално и темпорално место, где посматрач има могућност да уђе да би уронио у хроматска искуства која га дестабилизују и дезоријентишу. Сарађује са архитектима у реализацији мултидисциплинарних пројеката у којима су уметност и архитектура у хармоничном дијалогу. Излагао је на самосталним и колективним изложбама у Италији и иностранству. Тренутно предаје сликарство на Ликовној академији у Аквили.