Изложба посвећена Пјеру Паолу Пазолинију, поводом стогодишњице његовог рођења, отворена је 19. септембра у Југословенској кинотеци, а предавање о животу и раду чувеног италијанског редитеља одржао је Роберто Кјезе, руководилац Центра за проучавање архиве Пјера Паола Пазолинија у Кинотеци у Болоњи.
Тиме је заокружена мини ретроспектива Пазолинијевих филмова, у оквиру које је од 17. до 19. септембра у сали „Макавејев“ приказано шест дугометражних играних остварења: „Мама Рома“ (1962), „Јеванђеље по Матеју“ (1964), „Теорема“ (1968), „Кентерберијске приче“ (1972), „Цвет 1001 ноћи“ (1974) и „Сало, или 120 дана Содоме“ (1975).
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић истакао је да је изложба о једном од најзначајнијих италијанских, али и светских аутора реализована уз подршку Италијанског института за културу у Београду, с којим Кинотека има вишедеценијску успешну сарадњу.
Изложба ће трајати готово два месеца – до средине новембра. Према концепту Марјана Вујовића и кустоскиње Ирине Кондић, поставка укључује мониторе на којима ће моћи да се виде инсерти из шест репрезентативних филмова који су приказани на ретроспективи, као и трејлери из целокупног Пазолинијевог опуса.
Инсталација обухвата фотографије великог формата одабране из Фототеке Југословенске кинотеке, дизајниране од стране Исидоре Томић, као и илустрацију Пазолинијевог лика, рад Вука Попадића, податке из биографије и филмографије и кратке текстове о Пазолинијевим филмовима, из пера Ане Марије Роси.
Поставку отвара цитат Пазолинија: „Када сањамо и присећамо се, у својим главама снимамо кратке филмове. Према томе, филм је утемељен, вуче корене из потпуно ирационалног језика: из снова, сећања и стварности, који се посматрају као чињенице. Зато је слика бескрајно ониричнија од речи. На крају, док гледате неки филм, то изгледа као сан.”
Пјер Паоло Пазолини (1922-1975) био је редитељ, драматург, лингвиста, сликар, колумниста, политичар, марксиста, спортиста, писац и песник. Снимио је више од двадесет играних и документарних филмова, написао више од тридесет књига, шест драма, објавио велики број есеја у новинама и часописима.