Мултимедијална изложба „Победа осмеха“ посвећена великом глумцу Миодрагу Петровићу Чкаљи отворена је 19. марта у Југословенској кинотеци поводом стогодишњице рођења једног од најзначајнијих комичара домаће кинематографије.
Чкаља је био „непретенциозан и природан, као један од најпопуларнијих глумаца наше кинематографије чинио се потпуно обичним, у најпозитивнијем смислу те речи“, истакао је директор Кинотеке Југослав Пантелић.
Многобројној публици обратили су се глумица Весна Чипчић, ауторка изложбе Ирина Кондић, Чкаљина унука Јована Петровић и фотограф Милан Симић.
Пантелић је подсетио да је Чкаља започео каријеру након Другог светског рата, у време када се развијају радио, телевизија, као и кинематографија, „стасавајући не само упоредо с тим медијима, већ им својом појавом трасирајући пут и обликујући их“.
„Још од радио емисије „Весело вече“, Чкаља се усељава у домове људи, да би са телевизијском серијом „Сервисна станица“ доживео популарност каква се пре тога ретко могла замислити“, рекао је Пантелић, наводећи да је поред незаборавних рола у серијама „Камионџије“, „Љубав на сеоски начин“, „Врућ ветар“, Чкаља остварио једнако значајне улоге у кинематографији, најпре у филмовима Соје Јовановић и Радивоја Лоле Ђукића, али и других редитеља“.
„Играјући најчешће ликове поштених и добрих сметењака, који се воде више срцем него рацијом, који не могу да стекну високе друштвене позиције или богатство, али који успевају да сачувају дух, представљао је тип такозваног обичног или малог човека или оне његове верзије која упркос свим недаћама поседује ведрину и живост“, оценио је Пантелић.
Како је додао, „Чкаљина глумачка персона је садржала нешто специфично и локално, нешто што припада менталитету, а истовремено је деловала светски – у погледу извођења личила је на традицију француских, али и америчких филмских комедија, чије корене можемо пратити до Чаплина, коме се Чкаља највише и дивио“.
Помињући мање познату чињеницу да је Чкаља играо у једној од најзначајнијих представа нашег позоришта, „Чекајући Годоа“, Пантелић је рекао да то „можда производи малу жал што је његов глумачки израз остао донекле укалупљен и што нисмо могли чешће видети његов глумачки потенцијал и у другим нијансама“.
„Ова изложба, између осталог, има за циљ и то да сагледамо неке аспекте Чкаљиног лика и дела, којих можда и нисмо били свесни“, изјавио је Пантелић.
Весна Чипчић је изразила велико задовољство што присуствује овако богатој и лепој изложби о великом Чкаљи, истичући да је за њега везују дивне успомене.
„Не знам да ли је било лепше време проведено с њим ван кадра или у кадру. Био је тако непосредан, једноставан, а тако духовит и шармантан да је то нешто што нисам ни до тада, а ни касније доживела од неког од својих колега“, рекла је Весна Чипчић, а затим насмејала публику анегдотама из заједничке прошлости.
„И дан данас кад се појавим у некој од наших бивших република, вазда ме питају да им причам о Чкаљи, о томе какав је био. А био је јединствен и мислим да би, да је радио и остварио то што јесте у некој другој земљи, далеко више био слављен него овде код нас“, казала је Весна Чипчић.
Чкаљина унука, глумица Јована Петровић захвалила је у име породице Кинотеци и посебно Ирини Кондић на великом труду у току припреме изложбе.
Кустоскиња Кинотеке Ирина Кондић изјавила је да први концепт поставке није био тако обиман и да је проширен захваљујући породици Петровић која је уступила материјал.
„У суштини сада имамо две изложбе – једна се бави Чкаљиним најзначајнијим улогама у играним филмовима, а други део је личније природе, с више од 70 фотографија из приватног живота и каријере“, рекла је Ирина Кондић.
Поред тога, компанија Авала студиос уступила је оригинални костим чувеног Јованче Мицића, Чкаљине главне улоге у филму „Пут око света“ (1964), у режији Соје Јовановић.
Куриозитет на изложби су до сада необјављене Чкаљине фотографије, снимљене у априлу 1974. године. Фотограф Милан Симић испричао је како је желео да му Чкаља позира, али је он био стално заузет. Успео је да га наговори помињући да је то за јубилеј – 50. рођендан.
„Посветио ми је цео један дан, у Топчидеру. Направили смо 50 фотографија, али је његов услов био да их не продајем на парче. И тако нигде нису објављене. Али ево сада прилике, после 50 година“, рекао је Симић.
Након отварања изложбе приказан је дигитално рестаурисани фолм „Пут око света“. Тиме је почела ретроспектива са 13 Чкаљиних филмова, која ће трајати до 21. марта у сали „Макавејев” и од 25. до 28. марта у сали Кинотеке у Косовској улици.
