Национални комитет Међународног савета музеја (ICOM) прогласио је Југословенску кинотеку за најбољи музеј у Србији у 2020. години. Ово високо признање додељено је на Међународни дан музеја – 18. маја, на свечаности у Музеју савремене уметности у Београду.
„Велика је част добити годишњу награду Националног комитета ICOM Србија. Хвала на препознатим труду и резултатима на које смо поносни. Ова награда нам доказује да смо на правом путу којим, са овим ветром у леђа, настављамо“, изјавио је тим поводом директор Кинотеке Југослав Пантелић.
Значај награде је тим већи ако се има у виду да су годишње награде ICOM Србије додељене према новом Правилнику који је подразумевао вишемесечни процес номинација и гласања за најбоље, у којем је учествовало готово хиљаду актера музејске делатности – појединаца и представника институција.
У категорији најбољи музеј, поред Југословенске кинотеке, били су номиновани народни музеји у Лесковцу и Зрењанину, Музеј Војводине у Новом Саду и Етнографски музеј у Београду.
У име Југословенске кинотеке награду је примио управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, који је подсетио да ће Музеј кинотеке у Косовској улици догодине обележити 70 година од оснивања, а да је пресељењем у нову зграду у Узун Мирковој улици Југословенска кинотека добила могућност да и шире представи своју вредну колекцију.
Стална поставка Наш музеј филма отворена је крајем јануара 2020. године, уочи почетка пандемије, па је, с обзиром на ситуацију, још многи нису видели, рекао је Вујовић, уз позив публици да је посети.
Награду за најбољег музејског стручњака добила је Тијана Палковљевић Бугарски из Галерије Матице српске, а за најбољи пројекат и за најбољу публикацију проф. др Игор Борозан, аутор изложбе и пратеће студије „Влахо Буковац: сликар непролазне лепоте“ у Галерији Српске академије наука и уметности.
Председник Националног комитета ICOM Србије Никола Крстовић истакао је да добитници, заједно с номинованима, чине „пресек најбољег што се догодило у Србији“, пружајући репрезентативну слику музејске делатности у години обележеној многобројним тешкоћама. Крстовић је изразио задовољство због чињенице да је то препознало и чланство ICOM Србије, које је у знатно демократскијем процесу имало прилику да одлучује о најбољима, захваљујући новој процедури праћеној и интензивном кампањом на друштвеним мрежама.
Председница Комисије за доделу награда Јулка Кузмановић Цветковић рекла је да избор номинованих није био ни мало једноставан и лак, с обзиром да је било пријављено седам музеја, девет публикација, 24 пројекта и шесторо стручњака.
Виши кустос Југословенске кинотеке др Миља Стијовић истиче да је за Кинотеку значајно што су се овом приликом поклопиле оцене стручне јавности и Комисије за доделу награда, а посебно то што су у оквиру струке препознати напори Југословенске кинотеке у правцу музеолошког деловања.
По Закону о заштити културних добара, како напомиње др Стијовић, Југословенска кинотека није ни архив ни музеј већ управо – кинотека, једина у Србији.
„Пробили смо границе у свести људи шта је то Југословенска кинотека и која је ширина и комплексност њеног деловања“, каже Миља Стијовић, наводећи да Музеј кинотеке, Дирекција, Архив, Библиотека заједно чине ову институцију, а да је с новом зградом добијена могућност за сталну поставку која представља „други слој читања филма“, поред филмских пројекција по којима је Кинотека углавном позната.
У пријави на конкурс ICOM-а наводи се да за сталну поставку раније није било места, већ су велики јубилеји везани за филм обележавани кроз гостујуће изложбе у галеријама и музејима широм Србије. Отварање нове сталне поставке „Наш музеј филма“ било је најамбициознији пројекат када је реч о изложбеној делатности Кинотеке. Први пут у Србији јавност има прилику да посети изложбу сталног карактера која је посвећена филму. Идеја иза конципирања наратива била је да се публици пружи увид у комплексност баштињења филмског наслеђа од стране Југословенске кинотеке. У „Нашем музеју филма“ посетиоци кроз чак 28 изложбених целина могу да сагледају различите периоде и аспекте који су у технолошком и уметничком смислу битни за развој кинематографије.
Ипак, то је само једна од многих музеолошких активности које је Југословенска кинотека остварила у 2020. години. У пријави на конкурс ICOM-а наведене су и изложба поводом сто година од рођења Федерика Фелинија „Цртежи из Фелинијеве Књиге снова“, уз ретроспективу његових филмова, затим изложба „Век и по српске школе глуме“, а такође уручивање Златног печата кинотеке истакнутим иностраним и домаћим уметницима, као и укључивање у позив на дигиталну солидарност, те су најширој публици постали доступни инсерти из богатог фонда Кинотеке на званичној Јутјуб страници, а филмови из фонда Кинотеке који сведоче о бурним и славним данима Првог светског рата на веб платформи European Film Gateway, као и на званичном Вимео профилу Кинотеке, док су сви бројеви часописа Кинотека постали доступни за бесплатно преузимање у електронском формату, а ту су и премијере дигитално рестаурисаних верзија филмова „Давитељ против давитеља“, „Посебан третман“ и многе друге активности.