Нови, 42. број часописа Кинотека доступан је бесплатно на сајту Југословенске кинотеке од 6. јуна, у оквиру обележавања Дана Кинотеке и датума прве филмске пројекције у Србији и на Балкану – 6. јуна 1896. у кафани „Златан крст“ у Београду.

 

На то подсећа и прилог за историју филма из пера управника Архива Кинотеке Александра Саше Ердељановића „Преглед првих пола века српске кинематографије 1896 –1945“. Ердељановић сматра да тек долази време правог преиспитивања и новог, објективнијег оцењивања филмских и естетских вредности достигнутих у том периоду.

Месечни магазин Кинотеке паралелно прати савремену филмску сцену, па се тако у новом броју може прочитати ексклузивни интервју Сандре Перовић с холивудском звездом Сигорни Вивер, чију је каријеру обележила улога официрке Елен Рипли у „Осмом путнику“, а на овогодишњем Берлиналу представила се у другачијем светлу кроз лик књижевне агенткиње у романтичној драми „Моја година са Селинџером“.

Пажњу привлачи и интервју са српским композитором Арсенијем Јовановићем, честим сарадником славног редитеља Теренса Малика. У разговору са Радишом Цветковићем о својим омиљеним филмовима Јовановић је открио какву инспирацију налази у „опијумској дражи“ филма и биоскопског мрака.

У есеју „Буржуј кога је то жуљало“ Ана Марија Роси пише о великану светског филма и једном од зачетника француског новог таласа Клоду Шабролу, оцењујући да је овај класик „европској кинематографији оставио друштвени портрет Француске 20. столећа, баш као што је то век раније учинио писац Оноре де Балзак“.

„Једна младост у Кинотеци – Сећања без сведока“ наслов је текста некадашњег директора Кинотеке Жике Богдановића о томе како је на главној листи његових адолесцентских жеља било да „у подруму у чаробној Косовској 11“ види филм „Плодови гнева“ – „ту искрену Стајнбек–Фордову апотеозу трпљења и наде“.

Ту је и текст садашњег директора Кинотеке Југослава Пантелића о филму „Чај у Сахари“ италијанског мајстора режије Бернарда Бертолучија, поводом 30 година од премијере те екранизације истоименог романа Пола Боулса.

За Кинотеку пише и рок критичар, аутор култних радијских емисија Жикица Симић. Његов есеј „Епитаф за легенде“ посвећен је Џенис Џоплин и Џимију Хендриксу.

Јунско издање доноси и делове докторског рада Ане Банић Грубишић „Филмови на тему постапокалипсе (антрополошки огледи)”. Радиша Цветковић је, помињући „постпандемични свет“, одабрао поглавља о љубави „јер прво беше реч, топла реч емпатије, разумевања, бриге и (новог) стварања“.

Поводом новог дигитално рестаурисаног филма у пројекту Vip Кинотека – „Посебан третман” Горана Паскаљевића, учесника званичне селекције Канског фестивала 1980. године, часопис преноси рецензије угледних страних медија, међу којима су The Guardian, Variety, Le Figaro, L’ Humanite…, као и интервју с Миленом Дравић, добитницом награде за глуму у Кану, који је водио београдски новинар Славко Лазаревић, под насловом „Кратки излет у небо“.

У рубрици Великани светског филма управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић пише о Софији Лорен, глумици која је била симбол и стереотип „лепе Италијанке у свету“ и последња дива једне „машине за прављење снова“.

Часопис представља онлајн програм на Јутјуб каналу Кинотеке „Разгледнице старог српског филма“, а даје и преглед активности од претходног Дана Кинотеке, када је започело обележавање јубилеја – 70 година од оснивања једне од наших најзначајнијих културних институција.

У новом броју настављено је објављивање одломака из књиге Владимира Петрића „Развој филмских врста“. Ту су и редовне рубрике Сећање на… и Трагови на филму, посвећене недавно преминулим филмским уметницима.