Јунски програм Југословенске кинотеке по традицији ће обележити Фестивал нитратног филма, који се одржава 26. пут, али и циклус филмова добитника Златног печата Кинотеке Микија Манојловића, као и програм поводом сто година од рођења редитеља Сиднија Лумета.

 

Ту је и програм под називом Квир моменти у српском филму, избор филмова недавно преминулог редитеља Вељка Булајића, као и програм поводом 90 година од рођења сценаристе Љубише Козомаре. Настављају се програми Надреализам на филму, ФДУ у Кинотеци, Шок коридор и други.

Од 1. до 5. јуна у сали „Макавејев“ приказује се избор из дуге и богате каријере Предрага Микија Манојловића, овогодишњег добитника Златног печата Југословенске кинотеке. Циклус са 13 домаћих и страних филмова тече хронолошки – од Манојловићеве прве главне, и одмах изузетне, улоге у политичкој и љубавној драми „Само једном се љуби“ (1981) Рајка Грлића, до једне од његових најновијих упечатљивих креација – у трилер драми „Стриц“ младих хрватских аутора Давида Капца и Андрије Мардешића.

Фестивал нитратног филма одржава се у традиционалном термину од 6. до 16. јуна. У селекцији управника Архива кинотеке Александра Ердељановића налази се око 40 филмова из 23 земље Европе, Азије и Северне Америке. Нитрат 26 окупља филмове свих жанрова из немог и звучног периода. На отварању 26. издања биће приказана документарна репортажа у боји из 1937. године „Краљевина Југославија“, коју је снимио Британац Џон Кинсмен. Посебну пажњу привлачи француски филм „На Атосу-Светој Гори“ (1917) у којем се виде први до сада знани кадрови манастира Хиландар.

За 17. и 18. јун најављен је програм Женски ликови испред и иза камере. Оба дана од 17 сати одржава се панел на ову тему, а од 19.00 се приказује по пет кратких играних филмова, уз разговор с ауторима.

Пројекција филма „Марни“ (1964) Алфреда Хичкока 19. јуна обележиће 60 година од премијере те крими драме и мистерије. Исте вечери приказује се, на 30 година од премијере, чувена крими драма „Петпарачке приче“ (1994) Квентина Тарантина, која је освојила Оскара за сценарио, а била номинована у седам категорија, од којих чак три за глумце – Џона Траволту, Семјуела Л. Џексона и Уму Турман, као и за режију, фотографију и монтажу.

Поводом 100 година од смрти Франца Кафке (1883-1924), једног од најзначајнијих писаца 20. века, 20. јуна биће приказана два филма истог наслова „Процес“, према његовом постхумно штампаном роману. Први је екранизација у режији Осрона Велса, копродукција Француске, Италије и Немачке из 1962. године, а други је британски „Процес“ (1993) Дејвида Хјуа Џоунса.

Наставља се циклус приређен поводом сто година надреализма. За 22. и 23. јун планирана су четири филма у стилу тог уметничког покрета који се заснивао на вези са несвесним и сновима. Међу њима су мексички „Анђео уништења“ (1967) Луиса Буњуела, једног од најизразитијих присталица надреализма и совјетски „Сенке заборављених предака“ (1965) великог представника поетске школе Сергеја Параџанова.

У циклусу филмова и дискусија о менталном здрављу 24. јуна приказује се амерички филм „Странпутице“ (2004) Александера Пејна, који у жанру комедије, драме и романсе говори о два средовечна, животно разочарана мушкарца. После пројекције биће одржан разговор стручњака и публике на теме које покреће овај филм, који је освојио Оскара управо за сценарио.

Нови играно-документарни „Топли филм“ (2024) Драгана Јовићевића иницирао је циклус под називом Квир моменти у српском филму, који је на програму од 25. до 30. јуна. Првог дана биће приказан управо „Топли филм“ на две пројекције – у 18 и у 20,30 сати. Следи преглед домаћих филмова различитих жанрова у којима Јовићевић налази квир елементе и ликове, од филма „Врата остају отворена“ (1959) Франтишека Чапа, преко „Бубашинтера“ (1971) Милана Јелића, „Ћао, инспекторе“ (1985) Зорана Чалића, до „Параде“ (2011) Срђана Драгојевића.

Почетак јуна у сали Кинотеке у Косовској улици резервисан је за програм Факултета драмских уметности намењен кандидатима за упис на основне студије. Онима који се спремају за пријемни испит препоручује се листа важних дела из историје кинематографије. Од 1. до 11. јуна на програму су класици као што су „Метрополис“ (1927) Фрица Ланга, „Грађанин Кејн“ (1941) Орсона Велса, „Трагачи“ (1956) Џона Форда, „Телесна стража“ (1961) Акире Куросаве, трилогија „Три боје“ (1993/94) Кшиштофа Кјешловског… Преглед иде све до 2010. године и филма „Почетак“ Кристофера Нолана. Заступљена је и домаћа кинематографија – од „Скупљача перја“ (1967) Александра Саше Петровића, до „Мајстори, мајстори!“ (1980) Горана Марковића.

Програм Сећање на… посвећен је недавно преминулом Вељку Булајићу (1928-2024), једном од најистакнутијих редитеља у југословенском периоду. Од 12. до 16. јуна, уз незаобилазну „Битку на Неретви“ (1969) биће приказани његов дебитантски фим „Влак без возног реда“ (1959), „Козара“ (1962) и други партизански филмови, али и они другачијих жанрова, као што је „Рат“ (1960) са елементима С/Ф-а или „Човек кога треба убити“ (1979) са елементима хорора. Избор из Булајићевог опуса употпуњују његови кратки играни филмови.

Исти програм 17. и 18. јуна приказује филмове америчког глумца Луиса Госета Џуниора (1936-2024). Међу њима су акциони трилер „Челични орао“ (1985) Сиднија Џ. Фјурија у којем је играо главну улогу, историјска авантура „Страхоте беле зоре“ (1974) Филипа Кауфмана и други.

Програм Шок коридор 19. и 20. јуна наставља циклус „Фрагменти страха – Британски хорор“, приказујући „Господара пакла“ (1987) Клајва Баркера, „Жену у црном“ (2012) Џејмса Воткинса и још две британске продукције и копродукције у овом жанру.

Поводом сто година од рођења великог америчког редитеља Сиднија Лумета (1924-2011) 21. јуна се приказује камерна, али изузетно узбудљива драма „Дванаест гневних људи“, његов дебитантски филм с којим је освојио Златног медведа у Берлину и прву од пет номинација за Оскара. До 25. јуна на програму је и визионарска драма о медијима „ТВ мрежа“ (1976), за коју је такође номинован за Оскара за најбољу режију, а међу укупно десет наслова је и Луметов вероватно најпопуларнији филм – биографска крими драма „Серпико“ (1973).

Кинотека обележава 90 година од рођења и 40 година од смрти Љубише Козомаре, сценаристе и редитеља који је у тандему са Горданом Михићем оставио битан траг у српској кинематографији. За црноталасне „Вране“ (1969) њих двојица заједно потписују и сценарио и режију, а на програму од 26. до 28. јуна су и филмови других редитеља по сценаријима Козомара-Михић: музички хит „Звиждук у осам“ (1962) Саве Мрмка, драма „Доћи и остати“ (1965) Бранка Бауера, као и комедија „Сирота Марија“ (1968) и романса „Топле године“ (1966) Драгослава Лазића.

Од 28. до 30. јуна у Кинотеци се одржава Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије. Програм ће бити објављен накнадно.