Југословенска кинотека уступила је Дому културе у Грачаници нови мобилни ДСП, а тим поводом Протокл о пословној сарадњи потписали су директор Кинотеке Југослав Пантелић и директор Дома културе Живојин Ракочевић 12. јануара у Свечаној сали Кинотеке, у присуству министра културе и информисања Србије Владана Вукосављевића, директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, филмских посленика и медија.

 

Поздрављајући госте Пантелић је прецизирао да Кинотека уступа на коришћење ДСП – дигитални филмски пројектор са пратећом опремом коју чине хард диск сет, објектив за пројектор и дигитално аналогни конвертор.

Мобилни ДСП кошта 4.207.000 динара, а прве пројекције у Грачаници очекују се већ овог месеца.

„У име Кинотеке и свих оних који се на било који начин баве културом у Србији желим вам да гледате дообре филмове, али и да се наша сарадња не заустави на овоме. Југословенска кинотека је у сваком тренутку спремна да изађе у сусрет и да учествује у пројектима са заједничким циљем, а то је у овом случају промоција и уживање у квалитетним остварењима седме уметнсоти“, истакао је Пантелић.

Министар Вукосављевић изразио је задовољство због лепог повода и објаснио да је Министарство обезбедило средства, дало их Кинотеци, а та инстутуција је купила и уступила на коришћење Дому културе у Грачаници савремени уређај за приказивање филмова, који ће бити коришћен и у другим срединама на Косову и Метохији у којима живи српски народ.

„Ово је важно из више разлога – показали смо да можемо ефикасно да сарађујемо на институционалном нивоу, да излазимо у сусрет потребама српске културе у свим областима где живи српски народ и омогућили једном врло активном културном чиниоцу на српском простору, а то је ДК Грачаница, да за културне потребе нашег народа на Косову и Метохији обезбеди пројектованеј филмова и српске и међународне кинематографије, нових остварења и оних из фондова Кинотеке“, навео је министар.

Како је додао, процењује се да у српским срединама на КиМ постоји око 15 насељених места са просторима који омогућавају приказивање филмова.

„Тиме ће се културни живот нашег народа на Косову и Метохији у одређеној мери поправити. Дакле, успели смо да бар у јендом малом сегменту побољшамо културну понуду“, рекао је Вукосављевић и захвалио свим учесницима у овом пројекту.

Вукосављевић је нагласио да је повезивање у области културе у оквиру српског културног простора један од принципа политике за коју се залаже Министарство културе и информисања Србије.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да је овај леп повод прилика да се подсети како је Србија несумњиви утемељивач и главни мецена и патрон филма на Косову и Метохији. Филмске секције које су пратиле српску војску 1912. године „забележиле су живе слике Газиместана, наших светиња и у историју уписале неизбрисив траг борбе нашег народа за ослобођење, а та часна улога коју је имала српска камера уједно је и први филмски запис са подручја Косова и Метохије“, изјавио је Ђурић.

„Како онда, тако је и данас Србија једна од главних мецена, патрона и подржавалаца филма на Косову и Метохији. Све наше институције настоје да филм у нашој јужној покрајини буде жив, да оно што имамо од филмске грађе остане сачувано и доступно, а посебно је важно и да наш народ има прилику да ужива у савременим остварењима филмске уметности“, рекао је Ђурић.

Указујући да „наш културни живот на Косову и Метохији опстаје у изузетно тешким и сложеним условима“, Ђурић је напоменуо да би нови ДСП у неком другом делу Србије значио само један додатни садржај, али да „на Косову и Метохији он представља и један од симбола улагања у будућност“.

„Све ново што тамо направимо поручује да тамо желимо да останемо, да поправљамо услове, јер тамо видимо своју будућност“, истакао је Ђурић.

Директор ДК Грачаница Живојин Ракочевић изјавио је да за њих мобилни ДСП значи „једну врсту новог прозора на гету и нове светлости“.

„То даје могућност да где год можемо да замрачимо неку собу у некој нашој енклави – тамо добијемо биоскоп. За Грачаницу, то је могућност избора. У гету нема избора, али ако можете да бирате у оквиру културе ви сте у једну руку слободан човек, без обзира што живите у гету“, рекао је Ракочевић.

Како је додао, идеја је потекла када су први пут код њих дошли редитељ Данило Бећковић, продуцент Марко Паљић, глумац Славиша Ћуровић и рекли: „Ми хоћемо да будемо са вама на један начин који је другачији, да будемо у животу сваке српске енклаве“.

Ракочевић је описао посету селу Суво Грло у Србици, импровизовање биоскопске сале помоћу ћебади на прозорима и раздрагану децу која су тражила аутограме.

„Ту се по први пут чуло: хоћу да будем глумац, хоћу да будем глумица, хоћу да будем продуцент, мада још не знам тачно шта је то. У гету се иначе не мисли о томе – хоћу да будем. Али филм и филмска магија омогућавају да и најугроженији – хоће да буде. Зато је за нас ово изузетно важно“, истакао је Ракочевић.

Директор дистрибутерске куће „Мегаком филм“ и члан Управног одбора Кинотеке Игор Станковић напоменуо је да на мање од десет километара од Грачанице постоји мултиплекс, у Приштини, али са титловима на албанском језику.

„Мобилни ДСП је једини начин да Грачаница и друге српске средине на Косову и Метохији добију филм у исто време када се приказује у Београду, да добију фестивале, али и блокбастере, синхронизоване филмове за децу“, рекао је Станковић и најавио да ће „Мегаком филм“ донирати преносну кутију за путовање филма, каква се користи и за мобилни биоскоп по Србији, платно у одговарајућем формату, 300 наочара и систем за 3Д пројекције.

Продуцент Марко Паљић изјавио је да се не би сложио са Живојином Ракочевићем око питања гета.

„Већ четири године одлазимо у Грачаницу и приказујемо наше филмове, организујемо филмске школе. Ми се тамо никада нисмо осетили као у гету, јер смо видели како један културни центар на начин на који је организован у Грачаници људима пружа нешто што са чим се нисмо сусрели у централној Србији. То је место правог саборовања, место где долази верна публика коју је развио тај културни центар“, рекао је Паљић.

„Ово је мала ствар коју смо ми урадил за наш народ на Косову и Метохији, а нама би била велика ствар када би Живојин Ракочевић и његови сарадници овде организовали радионицу о томе како се води културни центар“, нагласио је Паљић.