Двоброј часописа „Кинотека“ за јул и август најављује програм А1 Кинотека летњег биоскопа, обележава стогодишњице рођења редитеља Радивоја Лоле Ђукића и глумице Мире Ступице, а у својеврсном темату о авангарди и експерименталном приступу филму доноси текстове о Маји Дерен, Дзиги Вертову и Кенету Ангеру.
Ту су и приказ књиге интервјуа „Трир о фон Триру“, In memoriam посвећен Џулијану Сендсу, као и текстови о траговима на филму које су оставили Хелмут Бергер и непоновљива Тина Тарнер, истиче директор Кинотеке Југослав Пантелић.
У тексту „А1 Кинотека летњи биоскоп“ Ксенија Зеленовић детаљно представља програм, уз опис филмова у којима ће публика моћи да ужива под звезданим небом, као и прошлог лета на кровној тераси Дома Војске Србије. Од 15. јула до 31. августа на репертоару је 48 пажљиво бираних филмова које је Кинотека припремила за ово лето. Биће приказано 20 филмова из програма „Дигитално рестаурисани домаћи класици“, чију је рестаурацију помогла компанија А1, али и двадесетак филмова савремене продукције и седам страних филмских класика.
Поводом сто година од рођења Радивоја Лоле Ђукића, који је дуго био синоним за игране садржаје са израженом нотом хумора и неизбежне друштвене критике, његов филмски опус анализира Јован Марковић и закључује: Ђукић је „редитељ широког замаха, који је поставио темеље домаће комедије, али врло лако и излазио из очекиваних оквира, када је за то имао прилике, што значи да је несумњиво познавао природу филмског медија уопште и различитих жанровских образаца. У формалном погледу, Ђукића није ограничавало искуство телевизије и позоришта; филмска естетика у његовом случају није патила због тенденције ка комуникативности и популарности“.
Часопис обележава и стогодишњицу рођења глумачке звезде Мире Ступице исцрпним текстом Ане Марије Роси под насловом „Филм и ја смо се мимоишли“, што је изјава саме Мире Ступице, која је за живота, по избору колега, понела титулу глумица века. „Говорила је да је то највеће признање и највећи терет који је могла да прими на своја плећа, на којима је изнела 65 филмских и телевизијских улога, више од стотину позоришних, три брака, смрт два мужа, ћерке Мине и брата Боре… Своју аутобиографију „Шака соли“, завршила је признањем: „Упознала сам све што људско срце треба да зна: поразе и успехе, стид и бол, љубав и губитак, заблуде и освешћења и баш због тога верујем да је вредно живети, хтети и смети, не страхујући од онога што те чека“, наводи Ана Марија Роси.
Рубрика Из архива преноси текст „Дзига Вертов – Фабрика чињеница“ у којем Марко Бабац представља опус тог великог мајстора из доба совјетског немог филма, посвећеног експерименту и новом изразу. У фокусу је Вертовљев документарни серијал филмских журнала „Кино-правда“ (Кино-истина).
Текст „Изнутра ка споља – Отелотворене представе Маје Дерен“ посвећен је ауторки коју многи називају мајком америчког авангардног филма, а која је стварала током четрдесетих и педесетих година 20. века. Рођена је у Кијеву 1917, умрла у Њујорку 1961. године. Како пише Бојана Стаменковић Рудић, „текст има бајколику форму, сачињен је од цитата Маје Дерен и цитата њених биографа и филмских критичара. Коришћени су и мотиви из познатих бајки и прича. Ове „белешке“ су проистекле из жеље да се у Мајин свет уђе кроз портал Јунгове аналитичке психологије“.
У рубрици Трагови на филму Ненад Беквалац пише о Кенету Ангеру, чији филмови „нису имали класичну нарацију ни дијалоге јер је он одбијао да снима нешто што није било рефлексија његових снова, порива и фетиша, због чега је стекао репутацију некога ко није хтео да прави компромисе и ко никада није желео да га ставе у „кутију“. Многи критичари су његов рад описали као „хомоеротични експериментални постмодернизам“.
Приказ књиге „Трир о фон Триру“, збирке интерјвуа које је са славним и контроверзним данским редитељем и сценаристом Ларсом фон Триром водио шведски редитељ, писац и критичар Стиг Бјоркман, објављен је у рубрици Са полица библиотеке. Размишљања великог синеасте, разговоре о његовим идејама и начину рада превео је Сава Булајић, у издању куће „Арете“ (2021). Интервјуи хронолошки прате Триров опус, закључно с „Догвилом“ (2003).
In memoriam за глумца Џулијана Сендса, једног од добитника Златног печата Југословенске кинотеке, потписује Вук Попадић, наводећи његове чувене филмове „Соба са погледом“, „Готик“, „Ворлок“, специфичну појавност и магнетизам, али истиче да Сендсов пут није био једностран, да је „бирао улоге рискантне по имиџ који су му медији зацртали на почетку каријере“, да је желео да ради на за њега интересантним пројектима и сарађивао са својеврсном редитељском Who is who? листом од Дејвида Кроненберга до браће Тавијани.
Вук Попадић је и аутор већег броја илустрација у часопису, који редовно нуди и богат избор фотографија.
У рубрици Трагови на филму објављен је текст Ненада Беквалца о глумцу Хелмуту Бергеру, кога је у звезде винуо „Сумрак богова“ (1969) Лукина Висконтија, с којим је био у дугогодишњој интимној вези. У Енглеској је снимио „Das Bildnis des Dorian Gray“ (1970) Масима Даламана, према роману Оскара Вајлда, а тадашње новине прогласиле су га најлепшим човеком на свету. Међутим, „раскалашан начин живота и претерана употреба наркотика почињу да узимају маха“ и редитељи му касније нису нудили главне улоге.
Поводом смрти светске звезде Тине Тарнер, Ђорђе Зеленовић пише: „Глас, ноге, плесни покрети, јединствен стил, песме и албуми за сва времена и невероватна енергија. Укратко, Simply the Best, како каже наслов једне од њених најпознатијих песама“. Уз невероватну музичку каријеру Тина Тарнер је оставила траг и у филмовима „Побеснели Макс“, „Последњи акциони херој“, „Томи“…