Недеља индонежанског филма свечано је почела 2. октобра у Југословенској кинотеци пројекцијом филма „Шта се десило са љубављу? 2“ (2016) редитеља Ририја Ризе, у присуству једног од главних глумаца и првог и другог дела те романтичне комедије и драме Николаса Сапутре.
Манифестацију је званично отворио амбасадор Индонезије у Србији Мохамад Чандра Видја Јудху, а госте и публику у Сали Макавејев поздравио је управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић.
„Веома нам је драго што смо и ове године у прилици да у сарадњи са амбасадом Индонезије приредимо овај програм са осам заиста изузетних филмова и тако понудимо домаћој публици да ужива у једном малом пресеку једне велике кинематографије“, истакао је Вујовић.
Програм се наредних вечери наставља у Музеју кинотеке у Косовској улици, од 3. до 8. октобра, а све пројекције су бесплатне.
Индонежански филмови приказиваће се и у Културном центру Новог сада, од 3. до 6. октобра.
Амбасадор Индонезије Мохамад Чандра Видја Јудху, у говору на српском и на енглеском језику, захвалио је свима који су дошли да се упознају са индонежанским филмом. „Знамо да Србија има дугу филмску историју, да је њен први играни филм старији од сто година. Филм је важан део наше цивилизације, између осталог зато што нам помаже да се боље упознамо. Филм приближава људе једне другима“, истакао је амбасадор.
Подсетивши да се ове године обележава 65. годишњица упостављања дипломатских односа двеју земаља, Мохамад Чандра је рекао да је Недеља индонежанског филма део низа културних манифестација, међу којима су Батик фешн шоу, изложба на Калемегдану и други догађаји. „И култура је битан део настојања да унапредимо билатералне односе“, додао је амбасадор.
У оквиру свечаног отварања полазнице плесне школе која делује при Амбасади извеле су традиционални индонежански плес. Организатори су се потрудили да уреде ентеријер улазног хола и великог фоајеа Кинотеке помоћу индонежанских абажура, фигура и и других декоративних елемената.
Пре пројекције глумац Николас Сапутра и редитељка и продуценткиња Секар Аyу Асмара представили су савремену индонежанску кинематографију и одговарали на питања публике.
„Наступила је интересантна ера, индонежанска продукција је у успону, са више од сто наслова годишње и вратило се поверење публике у домаћи филм“, сматра популарни глумац Сапутра, који је дебитовао у филму „Шта се десило са љубављу?“ 2002. године.
„То је био велики хит, гледало нас је 2,5 милиона људи. Окупили смо се 14 година касније у истом саставу и наставили причу наших јунака. То је дужи период него код Ричарда Линклејтера који је поново спојио јунаке филма „Пре свитања“ након девет година. Ми смо и са наставком померили границу, привукли смо 3,5 милиона гледалаца“, рекао је Сапутра.
Секар Аyу Асмара, која је и пре две године била гошћа Недеље индонежанског филма у Београду, сада учествује као један од продуцената музичке комедије и драме „Кобој факултет“ (2019), у режији Пидија Баика и Тубагуса Дедија.
„Не може се дати једна дефиниција шта је то индонежански филм. Наша кинематографија одражава велики диверзитет наших људи и културе“, изјавила је Секар Аyу Асмара, додајући да у земљи која се простире на више хиљада острва постоји и више хиљада мишљења о томе како треба да се исприча филмска прича.
Највише се снимају хорори, комедије, филмови о тинејџерима и школским љубавима, али има и уметничких филмова који су запажени на међународним фестивалима. Неки аутори враћају се етно баштини, а ти локално укорењени филмови у свету делују врло оригинално. Како су испричали гости, у последње време појављују се и филмови са критичком нотом, мада у погледу цензуре аутори не знају која су тачно правила, те понекад и један филмски пољубац може да буде проблем.
Број гледалаца достигао је око 50 милиона годишње што, кажу гости, и није велика цифра за тако многољудну земљу. Проблем је недовољан број биоскопа. Срећом, у току је тренд отварања нових сала. У укупној посети домаћи филмови воде са више од 50 посто, а поред њих гледају се и филмови из Холивуда, Европе, Јапана и других земаља.
Недељу индонежанског филма организовали су Амбасада Републике Индонезије у Београду у сарадњи са Центром за развој филма Министарства просвете и културе Републике Индонезије, Југословенском кинотеком и Културним центром Нови Сад.