Дигитално рестаурирани класици српске кинематографије привукли су ових дана милионски аудиторијум приликом емитовања на Првом програму РТС-а, што је још једна потврда колико је значајан и колико је квалитетно реализован пројекат Vip Кинотека.

 

Специјална пројекција рестауриране копије филма „Ко то тамо пева“ у Југословенској кинотеци, децембар 2017.

Чувени филм „Маратонци трче почасни круг“ Слободана Шијана гледало је, према подацима РТС-а, чак 1,5 милиона људи. У програм од 8. до 12. јануара уврштени су и Шијанов филм „Ко то тамо пева“, „Национална класа“ и „Специјално васпитање“ Горана Марковића, „Петријин венац“ и „Мирис пољског цвећа“ Срђана Карановића, „Кад будем мртав и бео“ Живојина Павловића, „Лепота порока“ Живка Николића и „Варљиво лето ’68“ Горана Паскаљевића.

Горан Марковић на специјалној пројекцији рестауриране копије филма „Специјално васпитање“ у Југословенској кинотеци, март 2018.

Дигитално рестауриране верзије ових филмова претходно су изазвале велико интересовање на специјалним пројекцијама у Југословенској кинотеци, која је крајем 2017. године у сарадњи са компанијом Vip mobile започела пројекат очувања и презентације српске филмске баштине.

Богдан Диклић на специјалној пројекцији рестауриране копије филма „Мирис пољског цвећа“ у Југословенској кинотеци, децембар 2018.

Емитовање на програму јавног сервиса омогућило је да и најшира публика поново ужива у омиљеним филмовима и то са врхунским квалитетом слике и звука – „као да су јуче снимани“, како се наводи у једном од многобројних коментара.

Петар Божовић на  специјалној пројекцији дигитално рестаурираног филма „Лепота порока“ на Калемегдану, мај 2018.

Уз позитивне оцене целог пројекта, забележене су и похвале за људе који су радили рестаурацију дела старих 40, 50 година. Тај сложени посао обавља се фрејм по фрејм у Одељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију у Архиву Кинотеке.

Специјална пројекција дигитално рестаурираног филма „Национална класа“ у Југословенској кинотеци, септембар 2018.

Филмски циклус на РТС-у обухватио је и два остварења која су ремастерована у тој кући – „Лептирицу“ Ђорђа Кадијевића и „Више од игре“ Здравка Шотре.