Мој избор: Ксенија Маринковић

Једна од најбољих хрватских глумица Ксенија Маринковић саставила је за програм „Мој избор” листу омиљених филмова, али у интервјуу за Кинотеку каже да се та листа повремено мења, зависно од тога које је теме у датом периоду опседају или какву врсту изазова тражи. Добитница две Златне арене у Пули – за главну улогу у филму С оне стране (2016) и за споредну улогу у Нека остане међу нама (2010) – говорила је о томе како је у детињству прво заволела биоскоп као друштвени догађај, а касније почела да тражи филмове који ће је очарати. Добар филм, књига или позоришна представа значе ми одлазак у други свет који обогаћује мој, рекла је Ксенија Маринковић, актуелна председница Друштва хрватских филмских радника.

Ваш живот у свету глуме почео је у театру, још у родној Вировитици, а када сте и како развили љубав према филму као гледалац?

– Све се догађало паралелно. Као деца ишли смо у биоскоп једном недељно, и гледали смо штa год је приказивано ту суботу или недељу, чешће од тога нисам могла. Заволела сам прво одлазак у кино, као друштвени догађај, кокице, заједничко гледање и коментарисње после кина... А онда сам полако почела да схватам да неке филмове волим више, неке мање. Неке од највећих филмова светске кинематографије гледали смо тих седамдесетих и на телевизији. Онда су се појавиле видео-касете, па су видеотеке постале центар света. Тамо сам наставила да тражим филмове који ће ме очарати. Одласком на Академију драмске уметности у Загребу, отворио ми се велики свет више кино-дворана, и тако сам почела више да гледам.

– Одлазак у биоскоп и уопште гледање филмова, као и читање књига и гледање позоришних представа, за мене је био и остао одлазак у неки други свет, који обогаћује мој.

Ко је, поред професора на Академији у Загребу, утицао на ваш филмски укус?

– Други студенти, посебно филмаши и старије колеге глумци.

По ком сте критеријуму одабрали управо ове наслове за програм Кинотеке? Обратили сте пажњу и на домаће и на стране филмове, на европску и америчку продукцију.

– То су филмови којих се сетим кад ме неко пита које филмове волим. Али и то се мења често, у складу с тим које ме теме тренутно опседају или какву врсту изазова тражим. Немам закуцано у камену „моја листа је ово”, нити ћу имати док не умрем, стално ће се мењати. Овде нисам ставила многе редитеље и многе дивне филмове, али за почетак и ово је довољно.

Шта у неком филму првенствено оставља утисак на вас – прича, глума, атмосфера?

– Сваки пут је нешто друго. Рецимо, сећам се кад сам први пут гледала Лет изнад кукавичјег гнезда – као зачарана од почетка до краја, у њему сам заволела причу, глуму, атмосферу, трагичан сусрет појединца с бирократијом, то је права трагедија у сваком смислу. С друге пак стране, иста таква скупа трагедија и изузетно комплексан филм, за оно време револуционаран, јесте и Апокалипса данас, бескомпромисна критика америчке ратне политике. Звук у том филму добио је награду Оскар. И такав звук је био револуција на филму. Све ме може привући неком филму.

На вашој листи налазе се и комедије и драме. Имате ли омиљени жанр или тематику?

– Немам омиљени жанр, све их волим.

Да ли гледајући неки живописан женски лик размишљате о томе како бисте ви то урадили?

– Да, наравно. Гледајући разне глумце учим од њих, или се гледајући филм свађам с њима – зашто тако глуме ту сцену. Неке глумце пратим цео живот јер волим и њихове успехе и промашаје. Учим цео живот. То се у нашем послу никад не завршава.

Српска публика познаје и воли ваш рад и на филму и на телевизији. Коју ћемо вашу следећу улогу гледати на великом или малом екрану?

– Следећи је филм Душана Зорића и Матије Глушчевића Да ли сте видели ову жену, који је ове године у Венецији и такмичи се за најбољи дебитантски филм. Затим Најсрећнији човек на свету Теоне Митевске, који је такође на овогодишњој Венецији у категорији „Хоризонти”. Снимила сам и две серије за ХРТ, Метрополитанци и Облак у служби закона. Играм у свим тим пројектима различите и занимљиве улоге.

Како се сналазите у улози председнице Хрватског друштва филмских радника? Каква је актуелна ситуација у хрватској кинематографији? 

– Е, то је заиста изазов. Ушла сам у то из потребе да урадим, како се то каже, нешто за заједницу. Кад су ме питали да ли бих волонтирала на тој позицији, помислила сам, па можда могу нешто помоћи. Друштво се брине о свим филмским професијама, његова је главна функција преговарање са свима који могу да утичу на услове рада филмских радника, а то су и телевизија и Министарство културе, ХАВЦ и продуценти. Осим тога Друштво у свим радним телима тих сектора покушава да укаже на проблеме и даје конкретне предлоге и око визије за будућност наше струке и око конкретних радних услова на сетовима. То је посао за који треба мирна глава и бескрајна упорност.