Један од најистакнутијих српских графичких дизајнера, креативни директор, визуелни уметник и писац Славимир Стојановић Футро саставио је за програм Мој избор листу филмова које увек може поново да гледа и које „повезује нека радост живота и откривања”. У интервјуу за наш часопис говорио је о елементима авантуре, естетике и хумора који за њега значе добар филм. Најавио је нову изложбу својих студената с Факултета примењених уметности у Кинотеци, као и свој нови роман.
На вашој листи су филмови који се међусобно врло разликују – од класика као што је Одисеја у свемиру 2001 до јапанске анимације или лажно документарног Зелига. Како сте их бирали и шта их повезује?
– Пре свега, бирао сам филмове које могу непрестано, у разноразним околностима, поново и поново да гледам. Вероватно их повезује нека радост живота и откривања, али с једном дистанцом, интелектуалном, иронијском, хумористичком, која даје времена да нас уметност прожме не само кроз срце и душу већ и кроз мозак.
На основу овог избора рекло би се да преферирате комедије и авантуре. Да ли мислите да листе омиљених филмова говоре нешто и о нашем карактеру?
– Сигуран сам да избор наших омиљених филмова директно и непосредно говори о нама. Волим отклон од реалности кроз авантуру, где машта лута у разноразним правцима, у далеку историју или још даљу будућност. Све то мора, наравно, да буде посуто естетиком или хумором, најбоље кад су оба састојка заступљена у великим количинама. Такве комбинације највише волим у дизајну и свим другим облицима уметности. Једноставно, лепо и паметно увек је забавно.
Сећате ли се свог првог одласка у биоскоп?
– Сећам се веома детаљно. Биоскоп се звао „Славица”, на Карабурми, где сам са својим одељењем ишао на пројекцију филма Супермен, а незабораван тренутак обележио је један од другара који је усред Суперменове пловидбе међу облацима устао и викнуо: „Он то не лети стварно, то је фото-монтажа!” И док је седао назад у седиште, тихо, више за себе, казао је: „Тата ми је рекао.”
Ко је у младости највише утицао на ваш филмски укус?
– Одрастао сам у времену велике фасцинације домаћом популарном продукцијом, која се простирала од Битке на Неретви и сличних партизанских спектакла до Шијанових екранизација Душка Ковачевића. Мој деда Милош био је, иако из малог славонског села, човек велике културне ширине, а за њим нису заостајали ни његови синови, моји ујаци Никола и Станко, који су са својих путовања доносили разноразне музичке и филмске новотарије. Касније, када сам кренуо у средњу дизајнерску школу, ново окружење је поприлично утицало на мој уметнички укус. То је било неизбежно, јер сам у клупи седео с нашим најбољим аниматором Небојшом Рогићем, с писцем Срђаном Ваљаревићем и креативним директором Милошем Илићем.
Како бисте данас описали шта је то добар филм?
– Према мом мишљењу, добар филм препун је неочекиваних догађаја који садрже за мене лично релевантне теме, завијене у естетику у коју желим увек поново да се вратим. Дакле, атмосфера која покрива све аудио-визуелне рецепторе и буди успаване делове личности.
Колико то што сте визуелни уметник одређује начин на који гледате и оцењујете неки филм?
– Иако често у свом раду на комерцијалним пројектима естетику стављам у други план у корист поруке, односно функције, код филма тај елемент игра једну од главних улога. Естетика је директно повезана са интуицијом, нагоном, несвесним и подсвесним, па је у гледању филмова, у ствари, будим и призивам да поново буде део вертикале моје личности.
Како најчешће гледате нове филмове – у биоскопу или на мањим екранима?
– У биоскопу, са огромним задовољством. У свом студију поставио сам неприродно велики телевизор на коме често, усред бела дана и радног времена, пуштам омиљене филмове, не бих ли се од стреса вратио себи.
Да ли стижете да пратите програме Југословенске кинотеке?
– Онолико колико ми посао дозвољава. Велики сам љубитељ биографских опуса, а тога у Кинотеци има на високом нивоу квалитета.
С Кинотеком вас повезује изложба филмских плаката које су креирали ваши студенти с Факултета примењених уметности. Како оцењујете прву изложбу, постављену прошлог јуна, и шта спремате за ново издање?
– Студенти су се прошле године, на изврсно осмишљеној Кинотекиној изложби која је компаративно представила старе и нове плакате, толико потрудили да сам на отварању тешко задржао сузе, ганут њиховим талентом и посвећеношћу. Ове године имају мало тежи задатак, а то су плакати за филмове у којима је Бата Живојиновић играо важну улогу. Теже је, јер су то филмови с којима нове генерације теже успостављају емотивну везу. Али када су ушли дубље у контекст, тематику и естетику, резултати су поново спектакуларни и једва чекам да их представимо публици.
Да ли сте после успеха вашег првог романа „Девет” наставили да пишете прозу? Да ли ћете ускоро нешто објавити?
– Пишем следећи роман, под називом „Палома”, и овога пута такође у сликама, али са идејом да од те књиге може да се направи филм.
Мој избор: Славимир Стојановић
Субота, 24. 6.
18.00 КО ТО ТАМО ПЕВА (ЈУГ, 1980)
Улоге: Павле Вуисић, Драган Николић
Режија: Слободан Шијан
20.30 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ 2001 (ВБ/САД, 1968)
2001: A Space Odyssey
Улоге: Кир Дјулеј (Keir Dullea), Гари Локвуд (Gary Lockwood)
Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)
Недеља, 25. 6.
18.00 МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ (ЈУГ, 1982)
Улоге: Богдан Диклић, Данило Бата Стојковић
Режија: Слободан Шијан
20.30 ЧУДЕСНА СУДБИНА АМЕЛИЈЕ ПУЛЕН (ФРА/НЕМ, 2001)
Le fabuleux destin d’Amélie Poulain
Улоге: Одри Тоту (Audrey Tautou), Матје Касовиц (Matthieu Kassovitz)
Режија: Жан-Пјер Жене (Jean-Pierre Jeunet)
Понедељак, 26. 6.
18.00 МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ! (ЈУГ, 1980)
Улоге: Семка Соколовић Берток, Богдан Диклић
Режија: Горан Марковић
20.30 ЛОРЕНС ОД АРАБИЈЕ (ВБ, 1962)
Lawrence of Arabia
Улоге: Питер О’Тул (Peter O’Toole), Алек Гинис (Alec Guinness)
Режија: Дејвид Лин (David Lean)
Уторак, 27. 6.
18.00 ПРИНЦЕЗА МОНОНОКЕ (ЈАП, 1997)
Mononoke-hime
анимирани филм
Режија: Хајао Мијазаки (Hayao Miyazaki)
20.30 ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ (ФРА/ВБ, 1997)
Le cinquième élément
Улоге: Брус Вилис (Bruce Willis), Мила Јововић (Milla Jovovich)
Режија: Лик Бесон (Luc Besson)
Четвртак, 29. 6.
18.00 ХОЛИВУД ИЛИ ПРОПАСТ (САД, 1956)
Hollywood or Bust
Улоге: Џери Луис (Jerry Lewis), Дин Мартин (Dean Martin)
Режија: Френк Ташлин (Frank Tashlin)
20.30 ЗЕЛИГ (САД, 1983)
Zelig
Улоге: Вуди Ален (Woody Allen), Мија Фароу (Mia Farrow)
Режија: Вуди Ален (Woody Allen)