Награда „Небојша Поповић“, за допринос промоцији и критичком промишљању филмске уметности и културе, симболично је уручена добитнику за 2021. годину Павлу Левију, филмологу и публицисти, редовном професору историје и теорије филма и шефу Катедре за уметност Универзитета Стенфорд у Калифорнији, који се у церемонију одржану 11. јануара у Дворани културног центра Београда укључио онлајн из Сан Франциска.
Више институција, међу којима је и Југословенска кинотека, установило је ову награду 2016. године у знак сећања на филмског новинара и критичара Небојшу Поповића (1958-2015).
У присуству чланова његове породице, колега и пријатеља, одлуку жирија образложио је Иван Велисављевић посебно наводећи нову књигу Павла Левија „Минијатуре: о политици филмске слике“ (Загреб, 2021).
Павле Леви се бави експерименталним филмом, односом естетике и идеологије, теорије и праксе, те кинематографијама из југословенског региона. Аутор је књига „Распад Југославије на филму“, „Кино другим средствима“, „Цимање слике“, подсетио је Велисављевић у име жирија чији су чланови били и Срдан Голубовић и Мирољуб Стојановић.
„Текстови Левија о савременом постјугословенском филму представљају празник филмске мисли, перцепције и луцидности и изузетан су допринос теорији и критици алтернативног, авангардног и експерименталног филма. Као професор филма на Универзитету Стенфорд, организацијом и курирањем програма авангардног, алтернативног и експерименталног југословенског филма у престижним академским и културним центрима, пре свега у САД, веома много је учинио за промоцију српског/југословенског филма у свету и повезивање филмских култура Србије и Сједињених Америчких Држава“, оценио је жири.
Изражавајући велику захвалност, Павле Леви је рекао да му је доделом ове награде указана изузетна част и да је желео да дође у Београд, али се испречио омикрон.
„Награда ми импонује јер носи име Небојше Поповића, талентованог критичара, великог филмског посвећеника, човека који је упорно и пасионирано у тешким временима ширио љубав према седмој уметности и здушно промовисао филмско образовање. Признање има специфичну тежину и због тога што иза њега стоји већи број институција које свака на свој начин играју битну улогу у обликовању филмске културе у Србији“, изјавио је Леви, додајући да гаји велико поштовање и према свим члановима жирија.
Помињући да живи и ради у Сан Франциску, нагласио је да му је увек било стало да оно што пише, макар било изворно на енглеском, објављује и на српскохрватском, а и на словеначком језику, те захвалио на помоћи многим појединцима и институцијама, као што су Академски филмски центар и Центар за културну деконтаминацију.
Како је навео, током година помогли су му и утицали на њега и Желимир Жилник, Бранимир Стојановић, Милица Томић, Слободан Шијан, Бранко Вучићевић, Огњен Главонић, Душан и Бојана Макавејев, екипа око часописа „Кино“ у Љубљани, Иван Чоловић, Петар Милат…
„Драго ми је да је непосредни повод за награду моја нова књига. Јесте малог формата, али се бави неким од стилски и формално најинтересантнијих и тематски најзначајнијих филмова из савремене продукције у југословенском региону. Фокус је на остварењима талентованих аутора и ауторица средње и млађе генерације као што су Огњен Главонић, Јасмила Жбанић, Јелена Максимовић, Горан Девић, Ника Алтор, Марко Грба Синг, Арон Секељ, Селма Доборац и други, у чијим се радовима очитује не само изузетно богатство филмског језика, већ и снажна напредна оријентација, еманципујућа политичка филмска мисао“, изјавио је Леви.
Према његовим речима, у филмовима „Дубина два“, „Quo вадис, Аида?“, „На води“, „Домовине“… наилазимо на спремност и храброст да се кроз филмски медиј испитују теме и питања која и данас, 30 година од почетка рата, још увек суштински одређују живот у читавом региону, а то су пре свега питања односа према наслеђу социјализма и проблематика ратних злочина.
„У времену свеопште фашизације друштва, како на локалном тако и на глобалном плану, присуство ове врсте прогресивне оријентације и напредне филмске мисли и праксе, поготово код аутора млађе генерације, од насушне је важности“, оценио је Леви.
Уредник филмског програма ДКЦ-а Стефан Арсенијевић подсетио је да је Небојша Поповић био један од ретких преосталих светлих гласова критичарске професије. Његове критике биле су луцидне и ерудитске, бритке и модерно презентоване, тако да истовремено комуницирају и с најширим телевизијским аудиторијумом и са интелектуалном елитом. Његови чувени разговори с водећим савременим светским и домаћим филмским ауторима у емисији „Други век“ на РТС-у поставили су висок стандард као свеобухватне и дубинске, живе, личне интеракције које су стварале слојевите портрете саговорника и често бацале нову светлост на њихово стваралаштво.
Небојша Поповић је био и уредник филмског програма ДКЦ-а, где је профилисао концепт квалитетног уметничког филма на којем су укус формирале генерације гледалаца. Својим целокупним деловањем промовисао је љубав према филму, као и његово дубоко интелектуално промишљање, истакао је Арсенијевић.
У жељи да сачувају успомену на Небојшу Поповића, награду која носи његово име установили су Филмски центар Србије, Радио-телевизија Србије, Културни центар Београд, Југословенска кинотека, Отворени универзитет Суботица/ Фестивал европског филма Палић, Удружење грађана „Поглед у свет“/ Фестивал ауторског филма, Фонд Б92/ Фестивал „Слободна зона“, Међународни фестивал документарног филма „Белдокс“ и чланови породице Небојше Поповића.
Досадашњи добитници су Светлана и Зоран Поповић, Влада Петрић, Милан Влајчић, Мирољуб Стојановић и Срђан Вучинић.
Награда подразумева новчани износ који донира ФЦС, скулптуру уметнице Ајле Селенић и могућност да добитник наредне године конципира филмски маратон, који се одржава 11. јануара у ДКЦ-у.