На 23. Фестивалу нитратног филма у Југословенској кинотеци 13. јуна биће приказан филм француског редитеља и сценаристе Едмонда Гревила „Ђаво потпирује“ (1947).
Ова драма о љубавном троуглу дешава се у Баскији, на једном речном острву где непрестано дува ветар трамонтана.
Гревил и његов филм „Ђаво потпирује“ су међу реткима који добијају протоком времена. Наиме, од како је недавно преминули велики француски синеаста Бертран Таверније у свом последњем и тестаментарном дугометражном документарцу „Моје путовање кроз француски филм“ (2016) најпохвалнијим речима из заборава извукао Гревила, а нарочито истакао „Ђаво потпирује“ као врхунско, али непознато остварење галске кинематографије касних четрдесетих година 20. века, занимање за њих непрестано расте.
У овом филму, са помало конвенционалном причом о љубавном троуглу, Гревил је постигао тешку и узнемирујућу атмосферу географске, али и људске изолованости, са појачаним осећањима, пороцима и сензуалношћу главног женског лика. И док се у морнаревој кући крије нешто претеће, главни јунаци филма су заправо ветар трамонтана који непрекидно дува и мутне воде и бујице које су одсекле острво од света, праћени изражајном музиком.
Како се истиче у каталогу Нитрата 23, изузетном утиску о филму допринела је натпросечна глумачка тројка коју чине методични Жан Шеврије, еротски узбудљива Хелен Босис и посебно, локомотива целе приче, увек маестрални Шарл Ванел.
„Све што се дешава у одсеченом делу света окупано је тешком и узнемирујућом атмосфером, са појачаном еротиком. Можда и зато, што Гревил, „угледни еротоман“ како је сам себе волео да назива, све женске ликове снима са љубављу и страшћу“, наводи се у каталогу фестивала Grand Lyon Film из 2014. године.