Завршницу 24. Фестивала нитратног филма обележиће историјски спектакл француске продукције „Михаил Строгов“ (1926) у режији руског уметника у емиграцији Виктора Туржанског, који је на програму Југословенске кинотеке 15. јуна у сали „Макавејев“.
Туржански је био и косценариста ове екранизација авантуристичког романа Жила Верна „Михаил Строгов или Царев гласник“, чија се радња дешава у царској Русији у време борбе против Татара.
Главну улогу је играо Иван Мoжухин, највећа звезда руске царске кинематографије, а 20-их година прошлог века и велика звезда француског филма.
Узбудљива филмска прича током готово три сата трајања прати младог капетана Строгова који путује у сибирски град Иркутск под татарском опсадом носећи поруку цара Александра II о подршци тамошњем становништву, али и обавештење царевом брату о издајнику, ражалованом пуковнику Ивану Огареву. У Сибир путује и млада жена Нађа Федор да би посетила свог оца, политичког затвореника, а ту су и двојица страних новинара… После разних невоља, Строгов стиже у Иркутск, где у двобоју убија Огарева, док руска војска пристиже и присиљава Татаре на повлачење. Нађин отац је помилован, млади пар се венчава, а новинари одлазе у Кину.
За успех овог филма „највећи део заслуга припада писцу сценарија и редитељу Туржанском (у ономе што свакако остаје његово најбоље дело)“, оцењује Лени Боргер у каталогу манифестације Дани немог филма (2003).
„Филм има сав сјај, епски замах и наивни шарм Верновог романа – сцене битке, са својим патетичним детаљима, које посебно подсећају на Грифитове сцене грађанског рата у „Рађању једне нације“, као и уводне сцене из плесне дворане, са својом брзином. Сцене плесача које се преплићу са кадровима напредујућих татарских хорди, носе утицај Гансових техника брзе монтаже, јер не заборавимо да су Строгов и Наполеон снимани практично један уз другог у студијима Биланкура 1925. године“, пише Боргер, додајући да је Туржански, након што је завршио Строгова, помогао Абелу Гансу у режији сцена битке у Тулону у филму „Наполеон“.