Јубиларни 25. Фестивал нитратног филма затвориће 15. јуна у Југословенској кинотеци италијански филм „Ми живи“ (1942) у режији Гофреда Алесандринија, према роману руске емигранткиње у Америци Ајн Ранд.
Ово спектакуларно филмско дело о последицама бољшевичке револуције по обичне људе имало је необичну судбину, од награде у Венецији и биоскопског успеха, преко забране од стране Мусолинија, до касније реконструкције у Америци.
Алесандрини је био једна од узданица фашистичке кинематографије. Трагајући за италијанским панданом легендарном филму „Прохујало са вихором“, дошао је до бестселера „Ми живи“. Занимљива прича о борби младе Кире да живи свој живот упркос томе што је заробљена у друштву које контролише држава, била је везана за Совјетски Савез ауторкине младости и могла је да се сними искључиво по одобрењу највише власти.
Редитељ је окупио звезде тадашње италијанске кинематографије Фоска Ђакетија, Росана Брација и Алиду Вали. Узбудљива мелодрама од скоро четири сата снимљена је без ауторског одобрења Ајн Ранд, којег није ни могло бити, јер је Италија била у рату против Савезника.
Филм је имао премијеру на фестивалу у Венецији 1942. и добио награду Бијенале. Затим је подељен у два дела – „Ми живи“ и „Збогом, Киро“, која су постала два најгледанија филма у Италији те године. Међутим, Мусолини је убрзо почео да га посматра као лукаву оптужницу против његовог режима, због чега га је забранио и тражио да се уништи.
На срећу, продуцент Скалера филма спасао је оригиналне негативе. Откупили су их Ерика и Хенри Марк Холцер, који су представљали Ајн Ранд. Удружили су се с продуцентом Данканом Скотом и под надзором Ајн Ранд измонтирали оба филма у један тросатни, уз неке мање измене.
У сали „Макавејев“ биће приказана дигитално рестаурисана копија у 4к резолуцији Филмске фондације и Кинотеке Болоње.