У програму 25. Фестивала нитратног филма 9. јуна биће приказан француски филм из немог периода „Авантуре Робера Макера“ (1925) познатог редитеља Жана Епштајна.
Година је 1825. По Француској тумарају лопов и преварант Робер Макер и његов верни пријатељ Бертран, упадајући у забавне, херојске, љубавне и друге авантуре.
То је био један од филмова којима је Епштајн, дотле познат као редитељ арт и авангардних филмова, покушао да комерцијално капитализује свој реноме, радом у компанији „Албатрос“, коју су створили руски „бели“ емигранти.
У питању је био донекле предугачки пикарски роман, конвенционалне филмске обраде, испричан с таквом лакоћом приповедања да је без проблема могао да се гледа и без међунатписа. Прича о два тумарала која лутају романтичним француским пределима раног 19. века састављена је од пет поглавља. Три се дешавају у периоду од неколико дана, а последња два 17 година касније.
Очигледно направљен под утицајем авантуристичких серијала које је десет и више година раније прославио Луј Фејад, овај филм плени ванвременском сценографијом и костимима и изванредном употребом флешбекова, којима је Епштајн као авангардиста иначе био склон. Мотор филма носе два невероватна спадала, дотле превасходно драмски глумац Жан Анжело у насловној улози и Алекс Алан као његов пресмешни пратилац.
У сали „Макавејев“ биће приказана дигитално рестаурисана копија Француске кинотеке из Париза, чији је оснивач Анри Ланглоа још средином 20. века написао: „Не знам за убедљивије дело од Епштајновог Робера Макера. Са овим филмом ухватио се укоштац с потпуном искреношћу, он познаје своје романтичаре, свој Булевар злочина, свог Фредерика Леметра, његовог Диму, његовог Санда, његовог Дореа. Својим избором пејзажа, аутентичношћу својих споредних ликова, префињеношћу Мерсијевих сценографија, свакојаким детаљима, па чак и извесном лажном наивношћу, извесном лажном комедијом, он нас уводи у дух једне епохе.“